Iako Zemljino magnetno polje nije stabilno i na njega svakih 200.000 godina utiče preokret magnetnih polova, malo je verovatno da je planeta sada u tom procesu, ukazuje studija nedavno objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Prethodne studije koje su upozoravale na mogući preokret polova zasnivale su se na anomaliji koja je otkrivena u Atlantiku, na kvaru nekih satelita u Južnoj Americi i na hipotezi da se intenzitet geomagnetnog polja Zemlje brzo smanjuje.
Magnetno polje štiti život od sunčevih vetrova. Bez toga, atmosfera kakvu poznajemo ne bi postojala. Tokom poslednjih 180 godina, jačina Zemljinog magnetnog polja je smanjena za oko 10%.
Međutim, nova studija koja prikuplja dokaze unazad 9.000 godina sugeriše da trenutne promene nisu jedinstvene i da se preokret možda uopšte neće dogoditi.
„Mapirali smo promene u Zemljinom magnetnom polju tokom poslednjih 9.000 godina, a anomalije poput one u južnom Atlantiku su verovatno ponavljajuće pojave povezane sa odgovarajućim varijacijama u jačini Zemljinog magnetnog polja“, objašnjava Andreas Nilson, geolog iz Univerzitet Lund u Švedskoj.
Naučnici su razvili novu tehniku prikupljanja informacija. Rezultati su zasnovani na analizama spaljenih arheoloških artefakata, vulkanskih uzoraka i jezgara iz bušotina sedimenta, od kojih svi sadrže informacije o magnetnom polju Zemlje.
„Ovi uzorci uključuju glinene posude koje su zagrejane na preko 580 stepeni Celzijusa, vulkansku lavu koja se očvrsnula i sediment koji je nataložen u jezerima ili moru. Predmeti deluju kao vremenske kapsule i nose informacije o magnetnom polju u prošlosti“, detaljno je saopšteno sa Univerziteta Lund.
„Na osnovu sličnosti sa rekreiranim anomalijama, predviđamo da će južnoatlantska anomalija verovatno nestati u narednih 300 godina i da Zemlja ne ide ka preokretu polariteta“, zaključuje geolog Nilson.