Odluka Kristijana Šmita da, koristeći takozvana Bonska ovlašćenja poništi odluku Saveta ministara BiH o dodeli 9,5 miliona KM za održavanje izbora i izbornoj komisiji dodeli 12,5 miliona KM protivna je Dejtonskom sporazumu i, samim tim, protivna je Ustavu BiH, smatra dr Nenad Stevandić, lider stranke Ujedinjena Srpska i predsednik Srpskog kluba u Parlamentarnoj skupštini BiH.
Antidejtonski čin Kristijana Šmita
Prema njegovim rečima, visoki predstavnici nemaju pravo da se mešaju u izborni proces, a Šmit je nametanjem ove odluke upravo načinio takav presedan. Šmit je mogao da nametne odluku i dvadesetak dana ranije, kada Savet ministara još nije usvojio svoju odluku o dodeli sredstava, dodaje on.
„Ali, činjenica je da je to učinio sada, kada je Savet ministara već obezbedio novac, što predstavlja razotkrivanje namere da on faktički kreira izbore, jer izborni proces nije samo novac. To su i kandidati, i liste, i rezultati. To govori o tome da je međunarodna zajednica zainteresovana da u BiH kreira izbore, a ne da obezbedi njihovo finansiranje“, ističe Stevandić.
Prema rečima našeg sagovornika, neverovatno je i to da visoki predstavnik pokušava da menja odluke Saveta ministara, što se, kako kaže, nije dešavalo ni u najgorim vremenima.
„Sve govori o tome da se pokušava napraviti velika kriza i velike podele u BiH, što može da ima nesagledive posledice i po njen ustavni status i po stanovništvo, a i po odnose među narodima i entiteta“, navodi Stevandić.
Veliko je pitanje može li Šmitova odluka da se primeni, s obzirom da Savet ministara bez srpskih i hrvatskih glasova ne može da donosi odluke. Takođe, dodaje Stevandić, iz istog razloga nema ni tog parlamenta koji može da potvrdi odluku takozvanog visokog predstavnika.
Šmit je tako, prema Stevandićevim rečima, pokušao da izazove simpatije kod jednog naroda, bošnjačkog.
Cilj visokog predstavnika – nametanjem odluka napraviti od BiH zapadnu koloniju
Ako se govori o posledicama koje Šmitova odluka može da izazove, ona je, prema rečima politikologa Vojislava Savića, besmislena, jer je u Republici Srpskoj i Federaciji BiH odlučeno da se novac za izbore odvoji, a Savet ministara dodelio je osamdeset odsto sredstava.
„Funkcionalno govoreći, ova odluka nema nikakve posledice. Jedini cilj jeste da se uspostavi obrazac nametanja odluka za svaku sitnicu i da to postane modus operandi koji će da funkcioniše u svakoj mogućoj prilici. I to, naravno, otvara mogućnost zapadnim zemljama da preko tog instrumenta intervenišu i upravljaju zemljom kao da je nekakva kolonija, a ne samostalna država kakva bi trebalo da bude, ignorišući volju dva od tri naroda“, smatra Savić.
Savet ministara između čekića i nakovnja političkog Sarajeva
Šmitova odluka najviše je bila potrebna političkom Sarajevu, objašnjava Milan Sitarski iz Instituta za društvena istraživanja iz Mostara. Upravo je političko Sarajevo, odnosno, one političke snage koje se zalažu za unitarnu BiH.
Oni su doveli do kašnjenja u usvajanju budžeta, a potom su zahtevali da se prekrši zakon i procedure u pogledu dodele sredstava za održavanje izbora. To je, navodi Sitarski, Savet ministara, a pogotovo ministra finansija Vjekoslava Bevandu, stavilo u praktično bezizlaznu situaciju.
„S jedne strane, on je bio izložen pritisku praktično celokupnog političkog Zapada da se sredstva obezbede na bilo koji način, a s druge strane, bio je obavezan svojom funkcijom i postojećim zakonima da ih poštuje. U ovom konkretnom slučaju, Šmit je možda imao nameru da ispuni želje da se politička volja sarajevskih unitarističkih političkih aktera pokaže jačom od zakona, ali je praktično skinuo odgovornost sa Bevande i Saveta ministara, koji su bili između čekića i nakovnja“, ističe Sitarski.
Oko korišćenja Bonskih ovlašćenja ne postoji konsenzus unutar BiH, pa bi Šmit, prema mišljenju našeg sagovornika, trebalo da ih pažljivo dozira. Ako ih ikada dalje bude koristio, to bi trebalo da bude u cilju zaštite, a ne kršenja ustava, zaključuje on.
Povodom nametnute odluke Kristijana Šmita o finansiranju izbora u BiH, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ističe da je to potvrda da BiH ne postoji kao suverena država i ovo je, kaže, „zakucavanje te propasti“ od tako neodgovornih lica i struktura.