Zašto krokodili nisu zauvek zagospodarili Zemljom?

Ovaj zubati sused je studentima bio svakodnevni podsetnik da su izabrali školu u sunčanoj, suptropskoj Floridi a ne u, recimo, Ajovi.

Ovo nije bio prvi krokodil koji se pojavio u studentskom gradu, ali je postao najpoznatiji. Ljudi su ga prozvali Dona, po predsednici univerziteta i bivšem članu kabineta predsednika Klintona – Doni Šalali – iako se ispostavilo da je mužjak. Dona se povremeno sunčao na travi tek nekoliko metara od univerzitetskog paba, ubrzavajući izmeštanje uspaničenih studenata za stolovima, ali ne bi izazivao nikakva dalja remećenja.

U rano jutro 1. oktobra neko je ubio Donu, što je razbesnelo studente i fakultet. Time je prekršen i državni i savezni zakon: američki krokodil je klasifikovan kao ugrožena vrsta prema zakonu Floride i saveznom zakonu. Mesec dana posle ovog zločina policija je uhapsila jednog muškarca i jednog tinejdžera, koji su navodno želeli lobanju kao trofej.

Primamljivo je upotrebiti Donu kao metaforu za neprilike 23. u svetu priznate krokodilske vrste, grupu srodnih reptila kojoj pripadaju krokodili, aligatori, kajmani i indijski gavijali. Pošto su izdržali milione godina planetarnih klimatskih promena, igru tektonskih ploča i druge ekološke neočekivane mene, oni se suočavaju sa novim izazovom za svoje preživljavanje: sa nama - ljudima.

Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, populacija krokodila na Floridi je spala na možda manje od 400 jedinki. Sve brojnija ljudska populacija ove države potisnula ih je iz većine zaklonjenih zaliva s morskom vodom gde su nekada živeli, a mnoge su poubijale lovokradice zbog njihove kože, dok su neki preparirani za muzejske izložbe ili su hvatani da bi bili uživo pokazivani. Od tada su mere zaštite dovele do povećanja broja krokodila na Floridi, kojih sada možda ima oko dve hiljade.

U Doninom slučaju, u neku urbanu oblast gde nije trebalo da živi – osim što verovatno nije bilo bolje alternative. Za današnje krokodilske vrste često se kaže da su preživele iz doba dinosaurusa. To je tačno, mada ne i potpuno: današnji krokodili su tu oko 80 miliona godina.

Ali, oni su tek mali uzorak rođaka krokodilskih vrsta koje su nekada lutale planetom – i, u stvari, nekada njom i vladale. Krurotarsi (izraz koji paleontolozi koriste da bi obuhvatili sve srodnike krokodila) pojavili su se pre oko 240 miliona godina, u većini slučajeva u isto vreme kad i dinosaurusi. Tokom trijasa preci krokodila su se razvili u širok niz suvozemnih oblika, od vitkih dugonogih životinja nalik vukovima do ogromnih, strašnih zveri na vrhu lanca ishrane. Neke su, kao životinja po imenu efigija, makar deo vremena hodale na dve noge i verovatno su bile biljojedi.

Krurotarsi su na kopnu bili tako dominantni da su dinosaurusi bili ograničeni na ekološke niše koje su mogli da zauzmu, i uglavnom su ostajali mali i malobrojni.

Krajem trijasa, pre oko 200 miliona godina, neka nepoznata kataklizma zbrisala je sa lica Zemlje većinu krurotarsa. Pošto je kopno očišćeno od konkurencije, preovladali su dinosaurusi. U isto vreme, u okeanu su evoluirali ogromni plivajući grabljivci kao što su pleziosaurusi, ostavljajući malo mesta za uljeze.

Krokodili koji su preživeli poprimili su nove raznovrsne oblike, ali su u svoje vreme živeli, kao što to njihovi potomci čine danas, na jedinim mestima na kojima su mogli: u rekama, močvarama i baruštinama. Ograničene ekološke niše su možda limitirale evolutivne mogućnosti ovih stvorenja – ali su ih takođe možda i spasle. Mnoge krokodilske vrste su preživele masivno izumiranje u periodu kreda–tercijar pre 65 miliona godina, kada je asteroid zadao smrtni udarac dinosaurusima (izuzev pticama, koje se smatraju dinosaurusima današnjice) i širokom spektru ostalih oblika života na kopnu i u okeanima.

Niko ne zna zašto su krokodili preživeli kada je toliko drugih vrsta izumrlo, ali njihovo slatkovodno stanište je jedno objašnjenje: tokom događaja izumiranja u periodu kreda–tercijar, slatkovodne vrste su uopšteno prošle bolje od morskih koje su izgubile prostrano plitko stanište pošto je nivo mora opao. Njihova raznovrsna ishrana i sposobnost hladnokrvnih reptila da prežive duge periode bez hrane verovatno su takođe pomogle.

Zašto krokodili nisu jednom zauvek zagospodarili Zemljom kada su nestali kopneni dinosaurusi i morska čudovišta? Do tada su sisari već bili započeli svoj evolutivni marš ka svetskoj dominaciji. Najrazličitije vrste krokodila su vremenom izumrle, ostavljajući zdepaste, kratkonoge oblike kakve poznajemo.

"Glavna promena u zaštiti krokodila poslednjih godina je smanjenje krivolova zbog kože", kaže Džon Torbjarnarson iz Društva za zaštitu divljih životinja, vodeći stručnjak u ovoj grupi. Zamenjen je zakonito rukovođenim uzgojem i klanjem, što nekim vrstama omogućava da se oporave.

Indijski gavijal, vrsta sa uzanom njuškom koja se nekada rasprostirala od Pakistana do Mijanmara, pretrpeo je ozbiljne padove u populaciji sredinom dvadesetog veka. Oporavak tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, zahvaljujući smanjenom krivolovu i uspostavljanju zaštićenih oblasti, dao je ljudima iz organizacija za zaštitu prirode nadu da više nije ugrožen. Ali, nedavne procene su pokazale da se broj gavijala još jednom strmoglavio, ovaj put do statusa kritično ugroženog.

Gavijali jedu samo ribu i potrebno im je specijalizovano stanište brzih reka sa peščanim obalama. Faktori smanjivanja njihovog broja uključuju progon od strane ribara (koji ih vide kao konkurenciju); oni ih dave u ribarskim mrežama i uništavaju njihova staništa iskopavanjem peska i drugim ljudskim aktivnostima. Pri tom, značajna populacija gavijala u indijskoj reci Čambal desetkovana je između decembra 2007. i februara 2008. godine, kako neki biolozi veruju, zagađenjem. Divlja populacija gavijala smanjila se na nekoliko stotina jedinki koje žive jedino u Indiji i Nepalu.

Neki krokodili pronađeni u nepristupačnim delovima sveta nisu u neposrednoj opasnosti, a drugi, kao što je američki aligator, dramatično su se oporavili. Ali, ostaje da se vidi koliko će njih moći da istraje u svetu u kome njihove močvarne domove priželjkuju ljudi, od poljoprivrednika do dizajnera terena za golf – i gde neke vrste nisu uopšte dobrodošle jer jedu kućne ljubimce, pa čak i ljude.

Mada su izvor drevnih mitova o zmajevima, krokodilske vrste i njihovi preci suočavali su se sa skoro nezamislivim promenama na planeti i pronašli su načine da se svim tim promenama prilagode. Mada, dok se tempo promene životne sredine ubrzava, najveći izazovi za njih tek dolaze, piše je „Nacionalna geografija“.