U tim galaksijama gotovo i nema mladih zvezda, što ukazuje na to da je u nekom trenutku naglo prestalo formiranje zvezda. Takve galaksije polako umiru gubeći zvezdu po zvezdu bez stvaranja novih, piše portal „Sajens alert“.
Misterija smrti galaksija
Još nije poznato zašto je u takvim galaksijama došlo do prestanka formiranja zvezda, ali astronomi smatraju da to ima veze sa supermasivnim crnim rupama koje se nalaze u središtu svake galaksije.
Međunarodni tim astronoma, na čelu s Kej Itom sa Univerziteta „Sokendaj“ u Japanu, išli su u prošlost samoga svemira kako bi utvrdili je li stvarno crna rupa odgovorna za umiranje nekih galaksija.
Koristeći neke od najmoćnijih svetskih teleskopa, prikupili su podatke u više valnih dužina svetlosti kako bi identifikovali galaksije čija je svetlost putovala između 9.5 milijardi i 12.5 milijardi godina kroz prostor-vreme, odnosno drevne galaksije poput onih eliptičnih koje su nam bliže u svemiru.
Prvo su putem optičkih i infracrvenih podataka za identifikaciju galaksija identifikovali one u kojima još uvek nastaju zvezde i one u kojima je taj proces prestao. Zatim su pomoću rendgenskih i radijskih podataka detektovali aktivnost supermasivne crne rupe u središtima tih galaksija.
Odgovor je u – povratnoj informaciji
Naime, kada je supermasivna crna rupa aktivna, ona proždire ogromne količine materije iz okolnog područja. Radi se o vrlo nasilnom procesu koji proizvodi nešto što nazivamo – povratna informacija.
Svi znamo da se ne može videti sama crna rupa, ali prostor oko nje je druga stvar. Materijal koji je okružuju se vrti oko nje kao voda koja kruži oko odvoda, pri čemu se stvara intenzivno zračenje koje bukti svemirom.
Druga povratna informacija su mlazevi koji izlaze iz polarnih područja crne rupe. Smatra se da se materijal izvan horizonta događaja ubrzava duž spoljnog magnetnog polja crne rupe, da bi zatim izbio iz nje kao snažni mlaz plazme koji putuje jako velikim brzinama.
Konačno, aktivne supermasivne crne rupe stvaraju intenzivne vjetrove koji se šire po galaksiji. Znanstvenici smatraju da ove „povratne informacije“ – zračenje, mlazovi i vetrovi – zagrevaju i potiskuju hladni molekularni plin koji je neophodan za stvaranje zvezda.
Za sve je kriva supermasivna crna rupa?
Na tako velikim udaljenostima mnogo je teže uočiti galaksije jer slabo sjaje ako se promatraju s naše tačke gledišta. Stoga su naučnici morali „poslagati“ galaksije zajedno kako bi uočili radijske i rendgenske talase koji ukazuju na to da je pre svih tih milijardi godina onde postojala aktivna supermasivna crna rupa.
I uspeli su. Pronašli su „višak“ Iks-zraka i radijskog signala koji je prejak da bi se mogao objasniti samo zvezdama u galaksijama s malo (ili nimalo) mladih Sunaca. Najbolje objašnjenje za ovaj signal je aktivna supermasivna crna rupa. Štaviše, signal nije bio toliko izražen u galaksijama u kojima su se i dalje stvarale zvezde.
Naučnici su stoga zaključili da aktivna supermasivna crna rupa verovatno igra veliku ulogu u iznenadnoj smrti ovih tajanstvenih galaksija.