Velike sile koje su izvršile pritisak na tri balkanske države da zabrane prelet aviona ruskog šefa diplomatije znaju da se radi o nekorektnoj i nediplomatskoj praksi i da će se to u jednom trenutku tim državama obiti o glavu, komentariše Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
Potrošna upotrebna vrednost tri balkanske države
Tri balkanske države do te mere su lišene suvereniteta i subjektivnosti u međunarodnim odnosima da moraju da se tako ponašaju, bez obzira što to može da izazove negodovanje i kontramere onoga kome je naneta šteta.
„To sve govori o vrlo niskom položaju koji te zemlje imaju i stepenu njihove nesuverenosti, da same razjasne je li u njihovom interesu da se odvaže da odu toliko daleko da na jedan takav način opstruiraju funkcionisanje diplomatskih odnosa između drugih zemalja, bez obzira kakve su njihove pozicije povodom aktuelne krize koja je uzela maha sa početkom ruske specijalne operacije u Ukrajini. Mislim da je njihovo ponašanje neprimereno i da zaslužuje diplomatsku reakciju i Srbije, i Rusije“, smatra Gajić.
Zabrana preleta dokaz da u EU i NATO nema nezavisne politike
Za naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandra Mitića, diplomatski skandal zabrane preleta aviona Sergeja Lavrova ostaviće duboke posledice na odnose Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije i Rusije.
„Istovremeno, to je i potvrda da članstvo u EU i NATO-u znači potpuni gubitak suvereniteta i političke nezavisnosti u spoljnopolitičkom odlučivanju. Ovoga puta, to su demonstrirale države koje ionako nemaju preveliki uticaj na dešavanja unutar EU i NATO, ali čak i taj neki mali uticaj koji su imale pokazao se kao ništavan i da su morale da se povinuju odlukama vodećih država ove dve organizacije“, objašnjava Mitić.
Posledice ovakve odluke Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora neće osetiti u kratkom, čak ni u srednjem roku. Međutim, dugoročno, posledica će biti, smatra Mitić.
„Ovo je akt koji se u diplomatiji pamti. Sasvim je sigurno da će ruska diplomatija, a trebalo bi i srpska diplomatija, da dobro zapamte ono što se dogodilo“, kaže on.
Za EU, NATO, kao i za države koje su zabranile prelet, odluka je kontraproduktivna, jer će, mišljenja je naš sagovornik, ostaviti traga i na odnose sa Srbijom i srpskim narodom u celini.
„Ovo je atak, ne samo na Rusiju, ne samo na Srbiju, već i na Republiku Srpsku i, generalno na rusko-srpske odnose u svim sferama. Već godinama na Zapadu se srpsko-ruska saradnja tretira kao hibridna pretnja za Evropu i za region. I u tom kontekstu, ovakva odluka i nije iznenađenje jer je državama i organizacijama koje su je donele prirodno da urušavaju i potkopavaju srpsko-rusku saradnju“, smatra Mitić.
Međutim, sprečavanje Sergeja Lavrova da poseti Srbiju neće sprečiti razvoj srpsko-ruske saradnje, ako je to bio cilj akcije. Sasvim je sigurno da će se ona nastaviti, iako će biti pod velikim pritiskom – srpska strana mora da se izbori da politikom neutralnosti pokuša da održi maksimalno dobre odnose sa Rusijom, zaključuje Mitić.
Nož u leđa Srbiji
Ponašanje Crne Gorem Bugarske i Severne Makedonije školski je primer ponašanja marionetskih vlada i režima, objašnjava profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić. Ako je Ukrajina posrednik u ratu protiv Rusije, tako su i režimi u Skoplju, Sofiji i Podgorici posrednici politike Vašingtona i Londona.
„Marionetski režimi u ove tri države ne razmišljaju dugoročno. Oni, u stvari i nemaju politiku da bi razmišljali dugoročno, nemaju svoje samostalne politike, već sprovode politike Zapada – samim tim, tu nema dugoročnog planiranja, predviđanja; šta će biti kada se ovaj rat jednom završi i kada SAD, a ne Ukrajina, sa Rusijom sedne za sto. Gde će oni tada biti“, pita se Perišić.
Prema Perišićevom mišljenju, zabrana preleta Sergeju Lavrovu atak je i na Srbiju, koja, s jedne strane, poziva Crnu Goru da pristupi inicijativi Otvoreni Balkan, dok sa druge strane Srpska pravoslavna crkva dodeljuje tomos o autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Na ove prijateljske gestove, Skoplje i Podgorica odgovaraju, kako kaže, nožem u leđa.