Uz pretpostavku da će se obe posete dogoditi onako kako su najavljene, u razmaku od nekoliko dana, samo je po sebi dovoljan i ohrabrujući politički indikator, za sada vremenskog poklapanja, još ne i političkog, kaže o najavljenim posetama Lavrova i Šolca nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
„Ali sigurno da će ta činjenica, zajedno sa razgovorima i njihovim rezultatima, dati materijal za razmišljanje svima onima koji traže brži, jeftiniji i manje rizičan ishod sadašnje situacije u Ukrajini“, objašnjava on.
Srbija neutralno ostrvo u monolitnom moru Zapada
Jako je dobro što će Srbiju posetiti dve vodeće političke ličnosti dve velike države, kao što su Sergej Lavrov i Olaf Šolc. Nemačka je, istina, integrisani član „evroatlantske zajednice, ali ona je istovremeno najbrojnija i privredno najistaknutija članica te zajednice izuzev SAD, kaže Jovanović.
„To samo po sebi govori da svaka aktivnost te dve velike države na teritoriji jedne male neutralne zemlje kao što je Srbija privlači pažnju i po definiciji u sebi sadrži neke potencijalne ohrabrujuće mogućnosti“, naglašava naš sagovornik.
Po svom geografskom položaju, naša zemlja je ostrvo u moru koje ne popušta pred pritiscima da se odrekne neutralne i suverene politike – kao takva, ona može da bude razlog za nezadovoljstvo nekih koji bi voleli da što pre „poravnaju“ celu Evropu u svoju korist. Sa druge strane, Srbija može da predstavlja i ohrabrujući, pa čak i zarazan primer i za druge koji bi u srpskoj politici mogli da pronađu inspiraciju za izlaz iz sadašnje monolitne pozicije kojoj su se priključili pod pritiskom Zapada, dodaje Jovanović.
„U tom smislu, Srbija bi mogla, perspektivno, da bude jedna od zemalja mogućih susreta, otvorenih ili diskretnih, koje bi dve strane, Istok i Zapad koristili za komunikaciju. Ali to je samo jedna mogućnost koju Srbija, sa svojim sadašnjim teškoćama i prednostima, nudi ili može da nudi svima koji žele da nađu izlaz iz sadašnje blokirane situacije u kojoj se istok i zapad Evrope nalaze“, upozorava Jovanović.
Tako bi strane iz obe posete mogle da izvuku određene zaključke i iskoriste položaj i komparativnu prednost Srbije kao neutralne države da bude mesto susreta, a možda i mesto nadahnuća za pronalazak izlaza iz krize, ističe on.
Srpska neutralnost – ispravna politika
Posete Lavrova i Šolca, prema Jovanovićevim rečima, potvrda su, ne samo da je politika neutralnosti ispravna, već da je ispravna stvar i suverena politika koju Srbija vodi. Kako kaže, suverena i neutralna politika su braća blizanci – ako bi se priključila nekom vojnom savezu, Srbija bi prestala da bude neutralna – politika koju Srbija vodi, politika je zemlje koja želi da bude svoja na svome.
Zbog toga, Srbija je izložena svakodnevnoj praksi pritisaka i ucena sa Zapada; međutim, potencijalno posmatrano, takva srpska politika može da predstavlja izlaz iz sadašnje situacije, kada su diplomatski kanali između Istoka i Zapada praktično blokirani.
Ali, neutralna politika Srbije može da predstavlja i primer za one države koje su se, za sada bespogovorno svrstale pod steg neke od velikih sila, da iznađu mogućnost da makar malo izađu iz njenog čvrstog zagrljaja i vrate se politici, ako ne potpune, onda makar relativne nezavisnosti.
„I to je ono što pomalo brine zapadne faktore jer oni ne vole da se pojavi bilo kakav glas samostalnosti u monolitnosti koju su postigli. Da bi monolitnost mogla da se trajno osigura, ona mora biti potpuna, bez mogućnosti nekog drugog privlačnog primera. I otuda toliki pritisci na Srbiju, Ne samo zbog razloga koji se javno ističu, već i zbog potrebe za geopolitičkom potpunošću i potpunom kontrolom“, naglašava Jovanović.
Dok je poseta Sergeja Lavrova najavljena za 6. i 7. juni, poseta Olafa Šolca najavljena je za 10. juni. Kao zvanični razlog Lavrovljeve posete navedena je proslava Dana Rusije, a on će se tom prilikom sresti sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, šefom diplomatije Nikolom Selakovićem, kao i sa predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem.
Nemački kancelar, pak, pristići će u Beograd kao prvu stanicu svoje prve balkanske turneje, a na putu mu se još nalaze i Priština, Grčka, Severna Makedonija i Bugarska.