Rupa ima više od 300 metara u prečniku i duboka je oko 125 metara. Nastala je kao krečnjački pećinski sistem u poslednjem glacijskom periodu kada je nivo mora bio znatno niži. Nakon što je nivo okeana počeo da raste, pećina je potopljena, a krov se srušio.
Brojne studije su navele naučnike da počnu da istražuju vezu između rupe i nestanka Maja, jednog od najcivilizovanijih indijanskih naroda Indijanaca. Proučavajući naslage rupa i elemenata u tragovima, zaključuju da su velike suše potpuno uništile civilizaciju.
Čuveni francuski istraživač Žak Kusto je 1971. zabeležio njenu dubinu i proglasio je jednim od pet najboljih mesta za ronjenje na svetu.
U decembru pre nekoliko godina, tim istraživača, uključujući njegovog unuka Fabijena Kustoa i vlasnika Virdžina milijardera Ričarda Bransona, krenuo je u ekspediciju da otkrije šta se nalazi na dnu.
Sonar je skenirao celu rupu kako bi se napravila prva 3D mapa unutrašnjosti, a rezultat je fantastičan jer se mineralne formacije i drugi detalji koje sadrži mogu videti prvi put, piše portal Pun kufer.
Neki od njih još nisu identifikovani, pa se još istražuju, a istraživače je zauzeo sloj vodonik-sulfida, crnilo u kome nema ni kiseonika ni života. Okeanograf Erika Bergman izrazila je iznenađenje čistoćom rupe, u kojoj su pronašli samo nekoliko komada plastike.