VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Uprkos ispaljenih 13 protivgradnih raketa, nevreme je pre dva dana zahvatilo pola ariljske opštine, a olujni vetar sa kišom i gradom polomio je stabla malina, pokidao plodove i oštetio drugo voće i povrće. Šteta u pojedinim malinjacima je i 30 odsto i njihovi vlasnici su počeli da je prijavljuju.
I dalje slabo osiguravamo letinu
Proteklih godina su u takvim situacijama redovni novinski naslovi bili - malinari očekuju pomoć države. Mora li tako i da li su zaista toliko nepovoljni uslovi osiguranja kod nas pa toliko zaostajemo za zemljama EU. U onim najrazvijenijim, poput Nemačke, osigurano je, kaže, 80 odsto poljoprivrednih proizvođača. U Francuskoj čak i 90 odsto njih, dok je u Hrvatskoj, slabo zaživela praksa osiguravanja, pa je i kod njih to tek nešto bolje nego kod nas.
Savetnik ministra poljoprivrede, agroanalitičar Goran Đaković smatra da su krivac tome naša narav, uzdanje u sreću da nebo ipak neće gađati baš nas, ali pre svega slaba informisanost naših poljoprivrednika.
„Država subvencioniše osiguranje sa 40 do 70 posto, u zavisnosti od regiona. Kada je u pitanju Arilje, Valjevo, Šabac, taj region, svi imaju po 70 posto. Dakle ako plate osiguranje 100.000 dinara, njima država vraća 70.000 i to uz pretpostavku da nije bilo štete. Njihov trošak je dakle 30.000 dinara i pri tom štite imovinu koja vredi oko 10.000 evra“, kaže Đaković za Sputnjik.
Zbog 300 evra gube 30.000
On napominje da svaki voćnjak sigurno vredi više od 10.000 evra, pogotovo malinjaci ako se ima u vidu cena maline prošle i ove godine. On zato, bez dlake na jeziku, kaže da je od onih koji se nisu osigurali to bilo neodgovorno.
„U Arilju je polovina proizvođača osigurana, dakle 50 posto, što je inače jako visoko za Srbiju. U Srbiji je u proseku osigurano oko 15 odsto proizvođača, a oko 18 posto proizvodnje. Pritom, stalno treba imati u vidu da osiguravate svoju jako vrednu proizvodnju. Vi u nju uložite ogroman novac i u zaštitna sredstva i veliki rad i dnevnice radnicima i na kraju da zbog 300 evra osiguranja izgubite 30.000 evra. Ja stvarno to ne mogu da razumem“, kritičan je Đaković.
Naš sagovornik, koji je i sam proizvođač jagoda, na svom primeru objasnio je kako to funkcioniše.
Osiguranje hektara jagode košta oko 110.000 dinara za celu godinu, od čega se proizvođaču vraća 70 odsto
CC0 / /
„Ako hoćete da osigurate hektar jagode vi treba da platite nešto oko 110.000 dinara za celu godinu, ali to ne plaćate na početku kada sklapate ugovor o osiguranju. Tada plaćate samo pet posto vrednosti polise, dakle uplaćuje se 100 evra. Ništa više ne plaćate dok se ne završi berba. Tek kada završite berbu, ako nije bilo štete, plaćate ukupan iznos, predajete zahtev u upravu za trezor i država vam u roku od mesec dana vrati novac, onih 70 posto. Ako se desila šteta, sve se to kompenzuje, od onoga što je trebalo da platite, razliku vam uplate na račun i vi ste završili“, precizira naš sagovornik.
Jagode „prodao“ osiguravajućoj kući
On je ukazao na slučaj koji se njemu desio kada je pre dve godine imao štetu od mraza koja je bila procenjena na 22 posto.
„Moja polisa je trebalo da košta 300.000 dinara, ništa nisam platio, dobio sam 280.000 dinara odštete i plus iznos od subvenicije od 70 odsto u odnosu na 300.000 dinara, još 210.000 dinara. Praktično za 22 posto štete sam dobio oko 500.000 dinara“, ističe on.
Pri tom, kako je dodao, nije brao jagodu, nije kupovao ambalažu, nije plaćao transport ni radnike, nije tražio tržište. Ja sam praktično, jagode prodao osiguravajućoj kući po veoma lepoj ceni, konstatovao je ovaj agroanalitičar.
Može i akontna i fiksna
„Vi možete da ugovorite i akontnu cenu, ali i fiksnu cenu koju vam ponude procenjujući da je takva na tržištu. Ove godine, na primer, to je za malinu 350 dinara, ali ako želite možete da ugovorite akontnu i onda se polisa ne zatvara nego kada se utvrdi kolika je stvarno bila cena na tržištu maline , po kojoj se prodavala, oni vam zaračunaju toliko“, kaže Đaković.
Možda se, dodaje on, nekada i desi da ne bude dobra procena štete od strane osiguranja, ali smatra netačnim da nemaju obzira prema poljoprivrednim proizvođačima. Logično je, kako ističe, da je svakome njegova muka najteža i da je i sam u jednoj situaciji bio unekoliko nezadovoljan procenjenom štetom, ali da je to u druga dva puta bilo više nego korektno.
Zašto može automobil, a ne može voćnjak
I automobil svi osiguravamo od trećeg lica i tu niko ne pravi pitanje. Tako bi trebalo da osiguravamo i svoj poljoprivredni proizvod, pogotovo što je reč o proizvodnji koja je mnogo vrednija nego nečiji auto.
Suština je da su prošle godine malinari imali ozbiljne prihode u Arilju, Valjevu, što su i sami potvrdili, a da se, ističe on, nisu setili da ulože novac bar u protivgradnu mrežu, ako već nemaju poverenje u osiguravajuće kuće.
Hektar maline da rod od 10 tona vrednih oko 38.000 evra, a protivgradna mreža za toliki malinjak košta 7.500 evra
© Foto : Youtube/Berries Tutorial/Printscreen
On napominje da država obezbeđuje polovinu sredstava za protivgradne mreže, odnosno toliko vraća od uloženog. Postoji poziv za investiciona ulaganja pa svako ulaže u ono što želi i vraća mu se novac. Još, kaže, nemamo taj softver da možemo da pratimo ulaganja po kategorijama i tek za dve godine ćemo moći da imamo detaljnu analizu koliko njih je uzelo protivgradnu mrežu, koliko stubove, jer imaju pravo da koriste subvencije i za stubove i za mreže i za sadni materijal.
Protivgradna mreža i na subvencionisani kredit
Na primeru maline je objasnio koliko se isplati ulaganje u takvu zaštitu.
„Hektar maline na rod od 10 tona, pa kad to pomnožite sa 450 dinara koliko je kilogram maline, to je 4,5 miliona, što je oko 38.000 evra. Između 10.000 i 15.000 evra je ulaganje u protivgradnu mrežu. Verujem da je sada to nešto skuplje zato što je generalno sve poskupelo, ali hajde da kažemo da je to 15.000 evra po hektaru. Kada to podelite na pola to vam dođe 7.500 evra. Ali vi možete da uzmete i subvencionisani kredit za to koji je minimum na tri godine pa da to razbijete i na rate“, sugeriše naš sagovornik.
On napominje da kada je reč o osiguranju isti uslovi, sa plaćanjem pet odsto na startu, važe i za druge kulture, kukuruz, pšenicu… Tako za osiguranje hektara pšenice, pre žetve, treba samo 2500 dinara. I vi treba da razmišljate hoćete li ili nećete da je osigurate i to u uslovima klimatskih promena kada je daleko veća verovatnoća da će nešto da vas pogodi nego da neće, slikovit je savetnik ministra poljoprivrede.