Šta sakriva nova igra Amerike u Crnoj Gori: Uzdižu Miraša da bi ostvarili mnogo opasniji cilj
Kako se u izveštaju Stejt Departmenta o verskim slobodama Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori pominje samo u pogledu imovine, jasno je da Vašington želi da pretnjom oduzimanja imovine pokaže jerarhiji SPC ko je pravi politički gazda u toj NATO zemlji.
SputnikOcene Stejt Departmenta o verskim slobodama u regionu gde se kao remetilački faktor targetira SPC, a srpskoj državi spočitava antisemizam uočen na grafitima u Beogradu i Novom Sadu, manje podseća na izveštaj, a više na akcioni plan po kojem treba da deluju američke agencije koje finansiraju „razvoj demokratije na Balkanu“.
U godišnjem izveštaju Stejt Departmenta pored ostalog markiraju se antisemitski incidenti, Vladi Srbije zamera da favorizuje SPC u odnosu na druge verske zajednice, a za Miraševu NVO koja sebe naziva crkvom, traže istovetna prava koja uživa i SPC.
„Vlada ponovo nije preduzela nikakve korake da reši sporove SPC i Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) oko vlasništva nad 750 pravoslavnih objekata koje drži SPC“ stoji u Izveštaju uz "prigodan" citat Mila Đukanovića da je SPC odgovorna i za genocid u Srebrenici.
Kakvo mesto SPC zauzima u geopolitičkim planovima kolektivnog Zapada te kako se navodna briga za slobodu veroispovesti koristi u svrhe političkog pritiska na srpsku državu i srpski narod?
Sredstvo za slabljenje Rusije
Ništa novo, komentariše pravni istoričar Zoran Čvorović, i dodaje da bi razumeli šta se dešava dovoljno je da se vratimo u 19. vek kada su ulogu predvodnika po pitanju zloupotrebe slobode veroispovesti u političke i geopolitičke svrhe imale Britanija i Austrougarska.
Razlog je jednostavan i njega je najbolje objasnio tadašnji ministar spoljnih poslova Austrougarske koji je rekao da je važno ograničiti delovanje pravoslavne crkve jer je ona glavni faktor ruskog uticaja na Balkanu.
„Kao i tada, i danas slabljenje pravoslavne crkve na Balkanu sredstvo je za slabljenje Rusije pošto su Anglosaksonci i njihovi sateliti i u 19. i u 21.veku u pravoslavnoj crkvi videli instrument ruskog uticaja. Cilj SAD sada je da novoustanovljeni nacionalni identiteti dobiju svoju crkvu jer je Amerikancima jasno da nema zaokružene nacije na pravoslavnom istoku bez autokefalne crkve“.
Miraševa NVO kao sredstvo pritiska na SPC
Na pitanje da li tzv. CPC figurira u antisrpskim planovima političkog Zapada Čvorović kaže da Miraševa sekta registrovana u policijskoj upravi sigurno nije prepoznata kao temelj na kojem će Zapad pokušati da napravi autokefalnu crkvu u Crnoj Gori. Ona, uveren je Čvorović, političkom Zapadu služi samo kao sredstvo pritiska na SPC, tačnije na Mitropoliju crnogorsko primorsku.
„Ne treba misliti da SAD kao i predstavnici NATO pravoslavlja oličeni u Carigradskoj patrijaršiji imaju iluzija povodom Miraševe sekte. Kao što pokazuje izveštaj Stejt Departmenta, kolektivni Zapad izvlači kao svoj adut tzv. CPC tek onda kada mu oslabe kanali uticaja na zvanične kanonske strukture SPC u Crnoj Gori“.
Danajski darovi
U vreme litijskog pokreta, podseća naš sagovornik, Trampova administracija i britanski parlamentarci su pokušavali da preko ambasada u Podgorici pokažu razumevanje za zahteve Mitropolije ne bi li ostvarili prostor za budući uticaj.
Kada su, kaže, Amerikanci i Britanci pokušavali da pridobiju litijski pokret za sebe, što im nije uspelo, nije bilo ni pomena o tzv. CPC i njenim pravima.
„Treba se plašiti njihovih Danajskih darova i navodne brige za položaj Mitropolije crnogorsko-primorske. Sada se u izveštaju uspostavljaju veštačke paralele i traži podela imovine. Iako Amerika ponovo izvlači „argument“ jednakopravnosti SPC i tzv. CPC, zalažući se kao i pre litija za dodelu pojedinih hramova Miraševoj sekti, ona je svesna da autokefalna crkva može da nastane samo na temelju kanonskih eparhija u Crnoj Gori“.
Interes SAD je da se jedinstvo SPC razbije, a na etničkom prostoru Srbije i Kosova i Metohije, Crne Gore i RS nastanu najpre autonomne, a onda i autokefalne crkve.
Država drugog reda
Iza, pak, priče, o antisemitskim incidentima u Srbiji, stoji, smatra Čvorović, pokušaj da se Srbija svrsta u državu drugog reda. Da bi razumeli ono što danas rade SAD treba se podsetiti, kaže, 1878. kada je Kneževina Srbija na Berlinskom kongresu dobila međunarodno priznanje pod uslovom da ukloni diskriminaciju Jevreja u Srbiji.
Naime, na zahtev Izraelske alijanse koja je Berlinskom kongresu podnela Memorandum o stanju svojih jednoveraca u Srbiji, od Srbije se tražilo da izmeni odredbu Namesničkog ustava iz 1869. kojom je bilo ograničeno pravo nastanjivanja Jevreja van Beograda.
„Osim ovog ograničenja koje je imalo svoje ekonomsko opravdanje jer su naše varoši sa sitnim trgovcima lako mogle da budu u ekonomskom smislu ugušene od strane velikih trgovinskih preduzeća koja su vodili Jevreji, Jevreji u Kneževini Srbiji bili su potpuno izjednačeni sa ostalim građanima“.
Diskriminacija Jevreja?
Kao što danas SAD ne vode računa o pojedinim veroispovestima već o svojim geopolitičkim ciljevima, tako su i ovi zahtevi na Berlinskom kongresu, kaže Čvorović, imali jedan cilj - da Srbiju kvalifikuju kao državu drugog reda u kojoj stranci, zapravo građani evropskih država, imaju poseban privilegovan status.
"Kao što su u vreme Berlinskog kongresa Jevreji u Austrougarskoj plaćali tolerancijske takse što niko nije pominjao već je na zahtev te iste Austrougarske Srbija ocenjena kao država koja diskriminiše Jevreje, to isto čine SAD u ovom izveštaju uzimajući nekakve sporadične incidente kao dokaz da u Srbiji postoji antisemitizam i diskriminacija prema Jevrejima.“
Ignorisanje srpskog zakonodavstva
Takođe, iz najnovijeg izveštaja Stejt Departmenta se vidi potpuno ignorisanje zakonodavstva Srbije koje uređuje oblast o crkvama i verskim zajednicama. Naime, Stejt Department stavlja primedbu da postoji diskriminacija crkava i verskih zajednica zato što je država SPC odredila izvesnu sumu novca za izgradnju Hrama Svetog Save. Po Čvoroviću, kada država da više novca SPC to ne može biti diskriminacija.
„U suprotnom, kada bi SPC dobila novca koliko, primera radi, adventisti ili čak Jevrejska zajednica, to bi bilo očigledno nepravedno. Jer, kako je govorio Aristotel, nepravedno je kada neko dobija manje nego što mu pripada, a drugi više nego što mu pripada“.