EKONOMIJA

Jagma za drvima: Cena skočila, već počele nestašice

Prodavci ogreva ne pamte da je kupovina drva krenula ranije. Poskupljenje goriva i povećana tražnja, kao i nedostatak radne snage utiču na cenu ogreva, koja se menja iz dana u dan, a za trećinu je viša nego prethodnih godina.
Sputnik
Iako smo na pragu leta, mnogi bi da se na vreme pripreme za zimu. Najviše se traži ogrevno drvo, ali ga u prodaji nema dovoljno.
Nestašica ogrevnog drveta zabrinjava i jagodinske penzionere, koji godinama drva nabavljaju preko svog udruženja i plaćaju na rate.
„Još nismo dali zabranu u Fondu PIO da se potrošačima dug odbija na rate. Ne smemo, jer ne možemo da dođemo do dobavljača“, kaže Časlav Đorđević, predsednik Udruženja penzionera Jagodine.
Sa nestašicom rastu i cene. Sada u Nišu za kubik treba sedam i po do osam hiljada, u Jagodini i do devet hiljada dinara, što je za tridesetak odsto više nego prošle godine.

Jagma za drvima, kubik 80 evra

Glavni razlozi su više cene transporta i stvaranje zaliha, ali i nedostatak radne snage.
Milan Milenković iz niškog „Drvoogreva“ napominje da je jako teško doći do drvoseče.
„Trenutna cena u šumi koju svi plaćamo kreće se od pet do šest hiljada dinara po metru kubnom“, navodi Milenković.
Prodavac ogreva Siniša Mitić kaže da je to što se dešavalo sa izvozom izazvalo paniku i strah, pa su se kupovale velike količine.
„Ukrajina je možda najveći proizvođač peleta u Evropi, pa su mnogi koji su se grejali na taj energent prešli na drva“, dodaje Mitić.
Teško je predvideti kako će se dalje kretati cene, ali se stabilizaciji na tržištu nadaju i kupci i prodavci. Kažu da nije od koristi što im se smeši dobra zarada kad imaju na čekanju ture za naredna tri meseca, a nisu sigurni da mogu da obave posao, piše RTS.
Jagma za drvima traje već dva meseca, iako je u odnosu na prošlu godinu cena kubika sa 40 do 45 evra skočila na 70 u većem delu Srbije, odnosno i više od 80 evra na području Beograda i dela Vojvodine, navodi „Blic Biznis“.
„Tražnja je velika, ali ponuda je slaba, trenutno najviše ima cera i graba, a potom bukovine. Ljudi, koji su do sada kupovali drva u avgustu, u strahu su da će ona tada biti još skuplja, ali teško da će svi već sada moći da kupe koliko su planirali. Cena je na 50 evra skočila još u oktobru i na tom nivou se držala sve do početka energetske krize. Nema sposobnih ljudi za rad u šumi, ono što može da radi u šumu je zbog vremenskih uslova ušlo tek početkom aprila, a onda su krenula i poskupljenja ogreva. Deficit ljudi i poskupljenje goriva značiće i dalji manjak ogrevnog drveta na tržištu tako da neće biti iznenađenje da kubik izađe na svih 100 evra“, pričaju trgovci ogrevnim drvetom.

Bolje stanje na tržištu peleta

Na tržištu peleta stanje je u odnosu na period od pre mesec dana, kada se uz skok cene beležila i nestašica, nešto bolje, ali pre svega kada je u pitanju ova vrsta čvrstog ogreva iz inostranstva. Domaći proizvođači, pak, zbog nedostatka sirovine i dalje ne rade u punom kapacitetu, a cena ekološki najprihvatljivijeg čvrstog ogreva, kada je u pitanju ugovorena prodaja za ovaj mesec, je od 300 do 330 evra za tonu, piše „Blic Biznis“.
„Za razliku od aprilskog i većeg dela majskog perioda, sada nam stižu više i redovnije količine. Interesovanje građana kao i uvek je veliko, i pored toga što je cena viša nego prošle godine u ovom periodu. Cena peleta sada miruje i pretpostavlja se da, zbog mera države koje ograničavaju izvoz drveta kao sirovine, više neće ići na gore. Trenutno nemamo duže liste čekanja kao što je to bio slučaj u prethodna dva meseca, nakon upisa i narudžbine isporuka do potrošača stiže za par dana“, kaže Desimir Tadić, direktor valjevskog „Europroma“.
Pelet
Mladen Stojadinović, predsednik grupacije za obnovljive izvore energije u Privrednoj komori Srbije, kaže da je posle nedelju dana od uredbe Vlade o privremenoj zabrani izvoza drveta, „rano za procene da li će se stanje na tržištu peleta popraviti“.
„Stanje je trenutno isto, većina domaćih proizvođača je i dalje na 55 do 60 odsto proizvodnje zbog nedostatka sirovine, što otežava isporuku svim naručiocima“, kaže on.

Nema uglja ni „na kašičicu“

Najdramatičnije stanje je na tržištu uglja. Zimske havarije u domaćim rudnicima uzrokovale su manjak uglja iz Kostolca, pa se, kako pričaju na stovarištima, on uvozi iz BiH i Crne Gore ali po ograničenim i, kako ističu, minimalnim količinama.
Utovar uglja u vagone u rudniku "Bačatski"
„Odgovor je bukvalno nema ništa! Naši ga ne isporučuju, a Bosanci, Crnogorci i Štavlja daju „na kašičicu“. Što smo upisali za naredni mesec to smo već rasprodali, ali bukvalno možemo da kažemo da se nadamo da ćemo te količine isporučiti kupcima do početka zime jer ni do nas još nisu stigle! Kada ti kamion sa ugljem stigne na 15 dana, to uopšte nije dobra situacija, opšta je neizvesnost jer nam cenu kažu kad i stignu te minimalne količine“,pričaju na beogradskom stovarištu „Kreka“.
Od minimalnih količina uglja koje se trenutno mogu naći u prodaji u Srbiji, cena tone „pljevlje“ je 14.000, a „banovića“ 16.500 dinara.
Kada je u pitanju gas, Srbija je obezbedila isportuke za naredne tri godine. O tome je u emisiji „Energija Sputnjika“ govorio dr Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju:
Komentar