„Isukani mač“ Turske: Koju bi to „savremenu Vizantiju“ Erdogan da baci na smetlište istorije

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Predstava u 3D formatu, emitovana na zidovima Aja Sofije u čast podsećanja na godišnjicu pada Carigrada 1453. možda bi mogla da se okarategoriše kao vizuelna provokacija da upravo ona nije poslužila kao uvod u obraćanje predsednika Erdogana koji je pozvao moderne Turke da po ugledu na svoje slavne pretke - moderne Vizantijce bace na smetlište istorije.

Restauiracija Osmanskog carstva

Da li je ovaj amalgam samo retorička figura Tajipa Erdogana upućena biračkom telu ili se iza svega kriju ozbiljnije namere?

Sama činjenica da je projekcija izvršena na zidinama Svete Sofije koja je po naređenju Erdogana pretvorena u džamiju govori, smatra Slobodan Janković, viši naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, o kontinuitetu politike vraćanja Osmanskog carstva i njegovom viđenju sebe kao neke vrste novog sultana.

Aja Sofija

Uđi u bazu fotografija

Ne treba, kaže, zanemariti ni činjenicu da je Erdogan u govoru pred omladinom pokreta nazvanog po Mehmedu Drugom Osvajaču rekao da su u Turskoj promenjeni mnogi zakoni, i da je vreme da se menja i Ustav iz vremena vojnog puča 1980.

„Sve te poruke zajedno govore da Turska ide ka reastauraciji ili obnovi Osmanskog carstva, pri čemu se pominjanje modernih Vizantinaca odnosi na sve hrišćane, ali u prvom redu na Amerikance koji podržavaju Fanar i carigradskog patrijarha Vartolomeja“.

U svetlu tekućih događaja

Ove višesmislene poruke, smatra naš sagovornik, treba staviti u širi kontekst i analizirati u svetlu tekućih događaja - najavljene operacije čišćenja od terorista dve kurdske teritorije u Siriji, zapadno od reke Eufrat, ali se mogu dovesti i u vezu sa kritikama EU i članicama NATO.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan

„Erdogan je optužio Nemačku, Francusku i Holandiju da štite međunarodni terorizam, podržavajući Finsku i Švedsku u naumu da uđu u NATO. Iako je Švedska kao odgovor na blokadu Turke skinula sankcije na izvoz oružja i pokazala spremnost da u potpunosti demolira navodna zalaganja za ljudska prava ne bi li postali članica NATO saveza, odnosi su ostali zategnuti“.

Istorijska nizbrdica

Ni Grčka, smatra novinar i dugogodišnji dopisnik iz Turske Vojisilav Lalić, nije izuzeta iz Erdoganovog etiketiranja ovakvim porukama, posebno jer su se odnosi ove dve zemlje našli na najvećoj istorijskoj nizbrdici od 1974. kada je Turska izvršila invaziju Severnog Kipra, podelila Ostrvo i proglasila državu.

Francuski predsednik Emanuel Makron i grčki premijer Kirjakos Micotakis

„Erdogan je pre nekoliko dana izjavio da više ne želi da vidi premijera Grčke samo zato što je Micotakis posetio Ameriku i pred Kongresom izneo bojazan da bi za Grčku ali i region istočnog Sredozemlja bilo pogubno naoružavanje Turske. To što je Turska zatražila da kupi 40 aviona F16, u Kongresu nije naišlo na veliko razumevanje,ali još manje razumevanja je Erdogan pokazao prema premijeru Grčke, okrivljujući ga za zveckanje oružjem u Mediteranu“,

Kao moderni Vizantijci mogli bi, kaže Lalić, da se prepoznaju i Francuzi sa kojima Erdogan ne gaji dobre odnose nakon Makronove osude vojne intervencije u Siriji i Libiji i činjenice da je Grčka je u međuvremenu kupila francuske avione i fregate.

U susret izborima

Ipak, ovakve poruke kojima Erdogan poziva na viziju 2053. imaju i svoju upotrebnu vrednost u unutrašnjoj politici posebno sa stanovišta činjenice da se za manje od godinu dana u Turskoj održavaju parlamentarni i predsednički izbori, a da tekuće ankete pokazuju izrazito nezadovoljstvo građana.

Parlamentarni izbori u Turskoj

„Obezbediti trećinu glasova u Parlamentu i reizbor na mesto šefa države za Erdogana je veliki izazov jer je Turska suočena sa velikim ekonomskim problemima - rekordna stopa inflacije, rekordni pad nacionalne valute, rekordna nezaposlenost. Ta kriza pogodila je najveći broj građana. Drugo, nezanemarljiva je i najava da bi opozicione partije, njih ukupno pet, mogle udruženo da izađu na crtu vladajućoj stranci“.

Posmatrano iz tog ugla, ova proslava pada Carigrada sa pratećim porukama kojima se poziva na istoriju ali i vojne aranžmane namenjena je pre svega radikalnim islamistima čiji glasovi bi mogli da presude konačni izborni rezultat.