Kako je Milanović potpuno ogolio besmislenost Zapadnih sankcija prema Rusiji
Izjavom da će, zbog embarga na rusku naftu, najveću cenu platiti građani EU, dok će se „Putin smeškati“, predsednik Hrvatske Zoran Milanović ogolio je istinu o ovim sankcijama. Milanović ovom izjavom razgolićuje EU kao objekat koji su evropski političari fetišizovali, a koji građanima EU ne služi ničemu.
SputnikMilanović je zapravo rekao da se EU ponaša kao vazal SAD, kao i da sankcije nisu ni u kakvom interesu Unije, komentariše Milanovićevu izjavu Stevan Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije.
Milanović matira Plenkovića preko sankcija Rusiji
Vrlo dobro se zna da skuplji energenti znače poskupljenje u čitavoj privredi, dodaje Gajić. Slično je Milanović uradio i kada je prijem Švedske i Finske u NATO uslovio izbornom reformom u BiH, podseća naš sagovornik.
„Tu je, u unutrašnjoj igri potpuno matirao hrvatskog premijera Plenkovića, pokazao ga kao potpunog vazala koji se ni na koji način ne vodi državnim interesima, već mu je apsolutni prioritet interes SAD“, kaže Gajić.
Milanović je istakao da će ruska nafta, na čiji je uvoz EU stavila embargo, završiti „ovde ili onde“ i zapitao se zašto evropske zemlje ne uvedu potpuni embargo, koji bi uključivao i ruski gas.
„Zašto se Rusiji ne uvede gasni embargo, nego se naftni embargo uvodi? Uvedi kompletan embargo. Nažalost, sankcije ne funkcionišu. Možda profunkcionišu jednog dana, ali, niti je rublja pala, niti Rusija to finansijski trenutno oseća, a kada bude osećala, rat će se već završiti“, rekao je Milanović.
Zoran Milanović
predsednik Hrvatske
Sankcijama EU kažnjava isključivo sopstvene građane, dok Rusiji prave izvesnu štetu, ali ona je nemerljiva u odnosu na štetu koju će pretrpeti „stari kontinent“, dodaje on. sankcije pokazuju koliko je politička klasa EU otuđena od sopstvenih građana.
„U tom smislu Milanović je dobro razgolitio Plenkovića, kao čoveka koga ne zanima ništa, osim penzije u Briselu, odnosno politička funkcija koju će da zauzme kada završi političku karijeru u Hrvatskoj. U suštini, takav je položaj većine političara u EU, posebno političara iz malih zemalja“, objašnjava Gajić.
Isto je hrvatski predsednik učinio nedavno, kada je u Zagreb pala neindetifikovana bespilotna letelica – razgolitio je nepostojanje protivvazdušne odbrane u NATO-u i Hrvatskoj. Tada se zapitao čemu služi NATO.
„Sada pita, šta će nam EU ukoliko je ne zanimaju naši interesi“, rezimira Gajić.
Sankcije nemaju veze sa realpolitikom
Sankcije su, prema Gajićevom mišljenju besmislene – upoređuje ih sa poplavom u stanu, kada vodu prebacujete iz sobe u sobu i mislite da ćete je se na taj način rešiti.
„Suština je da ovo direktno pravi štetu samo EU zato što se EU ponaša kao da Rusija u potpunosti zavisi, ne samo politički, nego i infrastrukturno od nje. Kao da ne postoji gasovod prema Kini, kao da ne postoji način da se nafta izveze drugim potrošačima, kao da više od 50 odsto nafte troši EU, pa da Rusija sada ne zna šta će…“, navodi Gajić.
U ekonomskom ratu sa Rusijom, Evropska unija sebe prosto „prži“, ističe Gajić, a Milanović, koji se ponaša slobodno, rekao je ono što verovatno misli i masa drugih evropskih političara. Međutim, na Zapadu vlada ratna psihoza i ponašanje prema Rusiji potpuno je iracionalno, bez trunke realpolitike – Milanović je na vrlo jednostavan način izrekao istinu.
A ako bismo se zagledali, ne samo u realpolitiku, već i u ekonomske pokazatelje, videli bismo da naftni embargo neće naškoditi Rusiji. Jer dok EU uvodi embargo, Indija i Kina pojačavaju uvoz i uvoze rekordne količine ruske nafte. Samo prošle nedelje, Rusija je na moru, u tankerima i morskim skladištima imala oko 79 miliona barela sirove nafte što je više nego duplo više od 27 miliona barela koliko je imala u februaru, pre početka specijalne operacije u Ukrajini.
Azija je, tako, u aprilu, prvi put pretekla Evropu kao najveći kupac sirove ruske nafte. Zahvaljujući popustima, Rusija je skočila sa desetog na četvrto mesto najvećih snabdevača Indije naftom – u maju, Indija je kupila 24 miliona barela ruske nafte, za razliku od 7,2 miliona barela u aprilu i tri miliona barela u martu. Kina takođe postaje sve veći kupac, a kao kupci pojavljuju se i Šri Lanka i Bangladeš.