Srbija ne menja kurs: I Istok i Zapad, nema uvođenja sankcija Rusiji
Postoje značajni elementi u govoru Aleksandra Vučića koji ukazuju da će se nastaviti politika spoljnopolitičkog kontinuiteta. Srbija će ostati na kursu saradnje sa svim ključnim akterima međunarodne politike bilo na zapadnoj bilo na istočnoj strani, uz akcenat na evrointegracije u meri u kojoj to bude moguće, kaže analitičar Dejan Vuk Stanković.
SputnikProgramski govor sa kojim je Aleksandar Vučić zakoračio u svoj drugi predsednički mandat a u kojem je kao prioritete markirao - mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, slobodu Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropu i rad - važan je orjentir oslobođen spoljnopolitičkih dogmi, ukazuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Predsednik je najavio politiku saradnje sa svim značajnim silama. Akcenat je na evropskim integracijama ali i partnerskim odnosima sa Rusijom i Kinom. Sve to ukazuje da nema ikakvih iznenađenja u spoljnoj politici - što u pristupu što u sadržaju te politike. Nema sankcija, zaokreta, ili prihvatanja bilo čega što bi ugrozilo naše partnerske odnose sa Ruskom Federacijom“, kaže Stanković uz opasku da je govor zvučao sa stanovišta pravaca politike koju će Vučić voditi sasvim realistično.
Evrorealizam umesto evroentuzijazma
Polažući zakletvu za drugi predsednički mandat na Miroslavljevom jevanđelju i Ustavu Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je iscrtao smernice za spoljnopolitičko i unutarpolitičko delovanje Vlade, fokusirajući pažnju na ključnim stavkama - Kosovu i Metohiji, EU, regionu i ekonomiji. U prelomnim vremenima, istakao je predsednik, ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji - da Srbija nastavi putem u budućnost, kakvu je odavno zaslužila.
Komentarišući Vučićeve reči da EU ne sme da bude sintagma poštapalica, zbog trgovinske razmene, investicija jer Srbija želi da pripada tom tipu društva, Stanković zapaža da je veliki evroentuzijazam ustupio mesto evrorealizmu.
Ne u NATO je politika većinske Srbije
Metafora da Srbija nije lak plen kao što je bila 1999, koju je predsednik upotrebio u kontekstu vojne neutralnosti, u funkciji je obećanja da će Srbija nastaviti sa jačanjem vojske u meri u kojoj je to moguće sa stanovišta ekonomskih resursa ove zemlje.
„Srbija je došla do maksimuma saradnje sa NATO, mimo članstva. Ne postoji politička odluka da Srbija bude član i takva odluka niti je doneta niti će se donositi. To je politika većinske Srbije“.
Prioritet u strategiji
Kada je reč o jačanju Vojske to je, ocenjuje naš sagovornik, prioritet u strategiji, prioritet koji uzima u obzir bezbednosne rizike koji se povećavaju samom okolnošću da na teritoriji Evrope postoji jedan oružani sukob i da u regionu nisu rešena pitanja kao Kosovo i Bosna.
„Čim ta pitanja državnog i nacionalnog karaktera nisu trajno rešena onda je obim bezbednosnog rizika veći. U tom kontekstu je razumljivo insistiranje na jačanju vojske gde je i RF značajan partner„.
Nema priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije
Druga važna poruka Vučićevog govora tiče se pitanja Kosova i Metohije, koje će, povezano sa ukrajinskom krizom, kako je naveo predsednik, biti još teže za rešavanje, te zahteva traganje za kompromisima. Po mišljenju našeg sagovornika jasno je da nema ništa od priznanja nezavisnosti južne pokrajine a pominjanje kompromisa, smatra, treba čitati u kontekstu razgovora.
„Kompromis bi se odnosio na razgovore koji bi rezultirali sprečavanjem konflikta i rešavanjem svakodnevnih životnih pitanja uz mogućnost da se odnosi dalje nadograđuju u okviru inicijative Otvoreni Balkan“.
Regionalna politika - ne rivali, već partneri
Regionalna politika kojoj je Vučić posvetio deo govora biće, kaže Stanković, orjentisana na afirmaciju i zaštitu nacionalnog interesa Srbije i nacionalnih politički i pre svega kulturnih prava Srba koji žive van Srbije.
„Naravno druge države i narodi neće biti posmatrani primarno kao rivali ili suparnici već kao potencijalni partneri s tim što je fokus na nacionalnim interesima bez zanošenja oko nekih nadnacionalnih integracija. To pokazuje da ćemo mi biti spremni da branimo svoje interese onda kada uočimo da su oni ugroženi“.
Bez promena i na polju unutrašnje politike
Što se tiče unutrašnje politike, ona se, nameće se zaključak, takođe neće mnogo menjati. Prioritet u ovom kriznom vremenu je kako organizovati što je moguće normalnije funkcionisanje života sa akcentima na dalje ulaganje kao što su zdravstvo i obrazovanje.
„Mi smo energetski deo aranžmana sa Rusijom završili. Ostaje da se omogući zadržavanje pozitivnog trenda u domenu ekonomskog rasta u meri u kojoj to okolnosti budu omogućavale, i da se radi na unutrašnjim reformama- pre svega u domenu vladavine prava, funkcionisanja administracije i stvaranja preduslova za više investicija.„
Izazovi političkog i socijalnog trenutka
To je govor koji, kaže naš sagovornik, u opštim mestima reflektuju izazove političkog i socijalnog trenutka u kojem se država nalazi.
Vučić će, zaključuje Stanković, nastaviti politiku koju je do sada vodio samo što ta politika sada ima i verifikaciju od strane građana i to veću podršku nego prošli put što je kuriozitet uzimajući u obzir i okolnosti i činjenicu da je njegova politika zaista bila pod baražnom vatrom svih ovih godina.