VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nije se dugo čekalo na vest o zainteresovanim za saradnju sa BRIKS-om posle ideje o proširenju ekonomskog bloka koji čine Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika, koju je nedavno iznela Kina, a pozdravila Rusija.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je preneo da je Saudijska Arabija pokazala interesovanje za BRIKS, a Argentina za to da bude punopravni član tog saveza čije zemlje predstavljaju 40 odsto svetskog stanovništva, a njihov BDP čini četvrtinu globalnog.
Pogled u BRIKS i odricanje od petrodolara
Ukrajinska kriza je takve namere samo ubrzala, obelodanivši da u odnosima Vašingtona i Rijada ne cvetaju ruže kako se to obično misli o odnosima dugogodišnjih saveznika. Rijad, kao i druge zemlje Zaliva se nisu priklonile sankcijama Zapada Rusiji. Saudijska Arabija je odbila zahtev Bele kuće da proizvodi više nafte kako bi joj oborili cenu, a njen lider Muhamed bin Salman odbio i telefonski razgovor sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Još pre toga je najavljeno da je Rijad sve bliži prihvatanju juana za plaćanje nafte koju kupuje Kina, što praktično znači njeno odricanje od petrodolara. Otuda i ne čudi najnovije približavanje BRIKS-u.
Na pitanje šta Saudijska Arabija dobija saradnjom sa BRIKS-om, a šta bi taj blok imao od približavanja Rijada njemu, spoljnopolitički komentator, Borislav Korkodelović podseća da je reč o državi koja je drugi najveći proizvođač nafte na svetu, posle SAD, i njen prvi svetski izvoznik. Jedna je od ključnih članica Organizacije izvoznica nafte (OPEK) i od njenih odluka uveliko zavisi kakva će biti cena nafte na svetskom tržištu, kaže Korkodelović za Sputnjik.
U društvu najmoćnijih
„Ukoliko bi Saudijska Arabija postala šesta članica BRIKS-a to bi dosta značilo kako za nju, tako i za same članice BRIKS-a koje bi dodatno dobile na multilateralnosti, veće prisustvo u međunarodnim, naročito ekonomskim odnosima, a opet Saudijska Arabija bi bila u društvu najmoćnijih privreda u usponu koje će već posle 2030. biti prva i treća vodeća privredna sila sveta“, ističe naš sagovornik.
Najveća izvoznica nafte, Saudijska Arabija ne samo da nije podržala sankcije Zapada Rusiji nego je pokazala interes za saradnju sa BRIKS-om
© Sputnik / Alekseй Nikolьskiй
/ Reč je, kako objašnjava, o Kini i Indiji, a između kojih bi bile SAD, napominjući da je već sada uspostavljen takav redosled gledano po BDP-u merenom paritetom kupovne moći. Saudijska Arabija bi tako ušla u grupu veoma moćnih privreda sveta.
„U BRIKS-u bi onda praktično bile prvi i drugi izvoznik nafte na svetu, Saudijska Arabija i Rusija, drugi i treći proizvođač na svetu, opet Saudijska Arabija i Rusija, ali i najveće zemlje kupci nafte – Kina i Indija. Uz to treba reći da je i Brazil značajan proizvođač nafte i izvoznik takođe. To bi bio jedan moćan klub proizvođača, izvoznika i potrošača nafte koji bi mogao uveliko da ima uticaja i na finansijska tržišta“, uveren je Korkodelović.
Sve manji kolač petrodolara
Na pitanje da li je okretanje Saudijske Arabije BRIKS-u njen pogled u budućnost zbog evidentnog prestrojavanja sveta, Korkodelović nema dilemu da je upravo to po sredi.
On podseća da se u odnosu na aktuelnu situaciju u Ukrajini sve zemlje Zaliva drže neutralno i ne žele poimence da osude Moskvu zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini, jer smatraju da je u njihovom nacionalnom interesu da imaju dobre odnose sa Rusijom koja im je, kao veliki proizvođač nafte i gasa i članica OPEK-a plus, partner.
„Podsetimo da je Saudijska Arabija stupila u značajne ekonomske, energetske odnose sa Kinom. Dogovoreno je da praktično jedna četvrtina sve ubuduće prodate saudijske nafte Kini bude plaćena juanima. To je, takođe, nastavak priče o petrodolaru, o tome da petrodolar polako ali sigurno gubi delove svog kolača na međunarodnom tržištu nafte, a i na međunarodnom finansijskom tržištu“, uveren je naš sagovornik.
Osim što je dogovorila da će određena količina nafte biti prodavana Kini u juanima, Arabija je, takođe, spremila investiciju vrednu 10 milijardi dolara za proizvodnju velikog energetskog i hemijskog postrojenja u Kini.
Bez političkih ucena
Saudijski lider Bin Salman smatra da Saudijska Arabija treba što više da gleda prema Istoku, što je uopšte trend na Bliskom istoku. Za razliku od u Evropi prisutnog evrocentrističkog pogleda da je Evropa sa svojih 10 posto stanovnika u odnosu na ukupno čovečanstvo neko treba da diktira razvoj budućih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, na Bliskom istoku smatraju da treba što više sarađivati sa zemljama Azije. Na tom kontinentu sa blizu 4,4 milijarde stanovnika su neke od vodećih privreda poput kineske, japanske, južnokorejske, indijske.
Sa ekonomskim jačanjem Kine i Indije, prve i treće najveće uvoznice nafte u svetu, lideri zalivskih petromonarhija imaju sve manje podsticaja da se drže dolara kao u proteklim decenijama. Tim pre što na primeru Rusije, vide kako lako i sami mogu da ostanu bez svog novca. A ono što članice BRIKS-a razlikuje od zapadnih ekonomskih asocijacija, jeste njegova neopterećenost politikom i političkim ucenama.
BRIKS pojačan Saudijskom Arabijom bio bi moćan kluba proizvođača, izvoznika i potrošača nafte koji bi mogao uveliko da ima uticaja i na finansijska tržišta
© AP Photo / Kamran Jebreili
Američka štamparija ubija saradnju
Korkodelović podseća da je upravo zalivska nafta temelj petrodolara još od kada su 1945. njemu put utrli američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt i osnivač saudijske dinastije kralj Abdelaziz Al Saud, a to formalizovano 1974. godine kada je osnovan petrodolar i postao bitan za ukupnu poziciju dolara u svetu, poziciju SAD u međunarodnoj privredi, ali i za savremeni finansijski svet uopšte.
Saudijska Arabija je tada prihvatila da će sav svoj izvoz nafte izražavati u dolarima i za višak dolara koji bude imala kupovati obveznice američkih Federalnih rezervi. SAD su se zauzvrat obavezale da će je vojno u svakoj situaciji podržavati i braniti.
Naš sagovornik ističe da je taj sporazum poslednjih decenija, naročito poslednjih godina, doveden u pitanje zbog silnog američkog štampanja dolara što je uticalo na smanjenje vrednosti saudijske nafte. Zbog toga su Saudijci stalno tražili da se postigne neki obostrano prihvatljiv sporazum.
„U poslednje vreme Saudijska Arabija, ali i Ujedinjeni Arapski Emirati su bili ometeni nizom poteza prvo Trampovom, a naročito administracijom aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena. Povlačenjem sa Bliskog istoka umanjile su, pre svega, svoje vojne obaveze koje su preuzele na Bliskom istoku što Rijad i Emirate čini veoma ranjivim zbog čega oni moraju da šire svoje političke veze, pre svega sa Kinom, Rusijom i Indijom“, zaključuje Korkodelović.