VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ministar obrazovanja Valerij Faljkov saopštio je u sredu da se prema Bolonjskom sistemu treba odnositi kao prema prošloj etapi. Kako kaže, budućnost je u sopstvenom jedinstvenom sistemu obrazovanja u čijoj osnovi moraju biti interesi nacionalne ekonomije i maksimalne mogućnosti za svakog studenta.
Prema rečima prvog zamenika predsednika Komiteta državne dume za nauku i visoko obrazovanje Aleksandra Mažuge, Rusija smatra da mnoge zemlje potpisnice Bolonjskog sporazuma pokazuju netrpeljivost prema Rusiji, te je „ruska država dobila preporuku da izađe iz ovog procesa“.
Razlozi za izlazak iz Bolonjskog procesa
Ekspert Aleksej Fedorov, magistar tehničkih nauka, smatra da je krajnje vreme da Rusija izađe iz Bolonjskog procesa jer je, kako kaže, Bolonjski sistem smišljen za stručnjake sa veoma lošim početnim nivoom obrazovanja.
„Diploma „bačelor“ ne znači da osoba ima visoko obrazovanje. Meni ovaj sistem deluje kao ruglo i hvala Bogu što se razmišlja o tome da ga napustimo“, objašnjava ovaj ekspert za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, dobri stručnjaci se mogu dobiti od onih koji studiraju pet-šest godina. On takođe zastupa tezu da se Bolonjski sistem često koristi za potčinjavanje željama Sjedinjenih Država.
„Taj sistem je smišljen s ciljem uništavanja kvalitetnog obrazovanja nasleđenog iz SSSR-a radi usklađivanja s lošim evropskim i američkim sistemom“, kritičan je Fedorov.
Rusiji potreban sopstveni sistem
Mažuga ističe da je rusko obrazovanje jedno od najboljih na svetu, bez obzira u kom će se sistemu ubuduće sprovoditi. „Potreban nam je sopstveni sistem i on treba da uzme u obzir sve prednosti koje ima Bolonjski - od priznavanja diplome do tehničke mobilnosti. Najvažnije je da bude pogodan zan studente, kao i da im omogući samorealizaciju i zapošljavanje u preduzećima naše zemlje“, kaže on.
Stručnjak objašnjava da Rusija radi po ovom sistemu više od 20 godina. „Ne možemo reći da je ovo neuspeli eksperiment za našu zemlju, ali za četiri godine nije moguće pripremiti visokokvalifikovanog stručnjaka koji će biti tražen u privredi“, ističe ekspert.
S inicijativom za istupanje iz Bolonjskog sistema ranije je izašao sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev koji je izjavio da ruske studente i predavače sada praktično proteruju iz zapadne naučno-obrazovne sfere. On je pozvao da se Rusija vrati „sopstvenom iskustvu obučavanja stručnjaka, najboljem na svetu“.
Istog mišljenja je i predsednik komiteta Državne dume Rusije za međunarodne poslove Leonid Slucki, koji je pridruživanje Bolonjskom sistemu nazvao „neuspelim eksperimentom nad ruskom decom i omladinom“. Slucki je podržao vraćanje ruskom klasičnom obrazovnom sistemu.
Od 2024. godine stupa na snagu nova lista specijalnosti i smerova višeg obrazovanja. Prioritet će dobiti obuka u okviru stručnih oblasti, kao i realizacija obrazovnog programa sa smanjenjem dodiplomskih i postdiplomskih programa.
Podsetimo, Bolonjski proces je nastao nakon što su Ministri obrazovanja 29 evropskih država u italijanskom gradu Bolonji 19. juna 1999. godine potpisali Bolonjsku deklaraciju o reformi sistema visokog obrazovanja Evrope. Rusija je pristupila procesu 19. septembra 2003. godine. Sada je u tom sistemu 49 zemalja, uključujući Rusiju.