VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovo stvorenje roda Palaeospondilus gunni je živelo pre otprilike 390 miliona godina. Najraniji fosili ovog stvorenja nalik jegulji prvi put su otkriveni 1890. godine u Kejtesu u Škotskoj, gde se ostaci još uvek relativno lako mogu pronaći.
Zahvaljujući tome, Šigeru Kuratani i njegove kolege iz „Pionirskog istraživačkog klastera u Japanu RIKEN“ uspeli su da pronađu dokaze da je stvorenje, dugačko samo oko pet centimetara, imalo vilicu i četiri uda.
Istraživači RIKEN -a su koristili rendgenske zrake za skeniranja u visokoj rezoluciji. Kuratani i njegov tim pažljivo su birali fosile u kojima su glave ostale potpuno ugrađene u stenu da bi se dobila najtačnija slika lobanje.
Ovo otkriće je novo, jer je mala veličina ovog pra-pra-pradede dosad činila rekonstrukciju lobanje nemogućom, što je sprečavalo njegovo postavljanje u evoluciono stablo.
Novi rezultati japanskih istraživača stavljaju životinju na dno porodičnog stabla kičmenjaka, uključujući ljude. Stvorenje je imalo ravnu glavu, telo nalik jegulji i živelo je u slatkovodnom koritu jezera na krajnjem severoistoku škotske visoravni.
Palaeospondilus je doživeo prekretnicu kada su prvi kičmenjaci počeli da izlaze iz vode. Adaptacija njihovih peraja u udovima olakšala je tranziciju, kasnije su se pojavili sisari, ptice i gmizavci.
„Čudna morfologija vrste Palaeospondilus veoma je zanimljiva sa stanovišta razvojne genetike. Imajući to u vidu, nastavićemo da proučavamo razvojnu genetiku koja je izazvala ovu i druge morfološke promene koje su se desile u tranziciji iz vode u kopno u istoriji kičmenjaka“, rekao je glavni autor studije Tacuja Hirasava sa Univerziteta u Tokiju.
Istraživač sa Australijskog nacionalnog univerziteta Dejzi Juži Hu, koja je takođe učestvovala u ovoj studiji, navodi da je „ova čudna životinja zbunjivala naučnike od svog otkrića 1890. godine kao zagonetka koju je bilo nemoguće rešiti“.
„Morfološka poređenja ove životinje oduvek su bila izuzetno izazovna za naučnike. Međutim, nedavna poboljšanja u 3D vizuelizaciji i segmentaciji visoke rezolucije omogućila su ovaj ranije nemoguć zadatak“, navela je ona, prenosi Sputnjik mundo.
Nova otkrića mogu pomoći naučnicima da otkriju niz nepoznatih morfoloških karakteristika i evolucionu istoriju četvoronožnih životinja.