VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
- Počeli bismo ovaj intervju od najaktuelnijeg pitanja koje se tiče Krasnog Limana. Kakve su trenutne vesti i dešava li se nešto novo na severu DNR?
- Na severu se stvari aktivno razvijaju. Trenutno se može reći da je u potpunosti oslobođeno 28 naseljenih mesta. Što se samog Krasnog Limana tiče, naše vojne jedinice već su ušle u mesto, prošle i očistile više od 50 procenata teritorije Krasnog Limana. Iako neprijatelj koristi civile kao živi štiti, pa i bolnicu u gradu i pacijente, tamo su postignuti određeni uspesi i nije mnogo ostalo, a moći ćemo da objavimo da je grad oslobođen i da će se operacija dalje razvijati.
Za nas je veoma važan severni pravac. Trenutno je važno da se obezbedi snabdevanje vodom Donjecka, Makejevke, Gorlovke. Svuda gde je teška situacija sa snabdevanjem vodom, jer je neprijatelj iskoristio prvu mogućnost i prekinuo isporuku vode. Nije tajna da ukoliko neprijatelj bude u mogućnosti da digne u vazduh svaki čvor za snabdevanje vodom, on će to primeniti i u praksi. Zato nam je važno da imamo još vremena, makar do početka hladnog vremena, jer se situacija u suprotnom može postati veoma komplikovana.
Zato žurimo, ali u razgovoru sa komandom, koja direktno rukovodi operacijom u severnom pravcu, ocenjujemo situaciju kao optimističnu.
- Kako vi, uopšte, ocenjujete tok vojne operacije za oslobođenje Donbasa?
- Pretpostavljali smo da ovo neće ići lako, imajući u vidu da je neprijatelj osam godina jačao svoje pozicije, koliko je bio u mogućnosti i vremenski, a i s obzirom na finansiranje sa Zapada, i naoružanje koje je bilo koncentrisano, posebno u poslednje vreme. Naravno da nije lako, ali naše jedinice, uz podršku Oružanih snaga Ruske Federacije napreduju. Zašto se operacija odvija sporije, nego što bi svi hteli, uključujući i nas? Sve je vrlo jednostavno – to su naši gradovi, naša naselja, naša infrastruktura, i ono najvažnije - naši građani na čiju bezbednost prvobitno treba da mislimo. Operacija je u Lugansku prošla mnogo brže, jer je tamo većinom seoska sredina i neprijatelju je bilo mnogo teže da utvrdi položaje, jer nema višespratnica, na primer... U principu, protivnik je, da tako kažemo, tamo poražen mnogo brže, nego što je to slučaj u gradskim sredinama, uključujući Marijupolj. Videli smo u šta smo ušli. Takođe, s druge strane, neprijatelj već shvata da će zadatak koji je postavio ruski predsednik Vladimir Putin, biti ispunjen. Prema tome, mislimo da će se dalja ofanziva brže odvijati. Ono što neprijatelj takođe razume je da ako je ukrajinski režim, da tako kažemo, izdao dobro promovisane i pripremljene pripadnike „Azova“ i one koji su bili sa njima, šta onda očekivati od regularnih jedinica bez imena, prezimena, koje se ne pominju toliko javno. Zbog toga se sve češće dešava da se neprijatelj ili povlači ili predaje.
- Posetili ste Herson, obišli gradove u Zaporoškoj oblasti i podržali stanovnike tih oblasti. Kako za njih može biti rešeno pitanje daljeg života: u sastavu Rusije, u sastavu DNR, u drugim formatima? Kada će stanovnici tih oblasti moći da učestvuju na referendumima i drugim oblicima izražavanja slobodne volje povodom svoje dalje sudbine?
- Za održavanje referenduma u punom smislu i izbora, uopšte, ovde je neophodno formirati organe državne vlasti, odnosno administraciju, na šta su sada koncentrisani napori, uključujući i naši. Rekao bih da su to nijanse. Ovde je zadatak da ljudi mogu normalno da žive. Ljudi povezuju svoju budućnost sa Rusijom i ukoliko razmišljaju u tom pravcu, imaju poverenje u svoju budućnost. Važan je konačni cilj. Kao što je i za nas bio slučaj 2014. godine kada je na referendumu potvrđeno da je glavni pravac kretanja – Rusija. Nije moguće drugačije obezbediti normalnu, dostojanstvenu budućnost za obične ljude, građane republika i oslobođenih teritorija.
- Da li je referendum o prisajedinjenju sa Rusijom moguć i u Donjeckoj Narodnoj Republici?
- Rezultati referenduma su krajnje očigledni i apsolutno jasni. Ali praktično sprovođenje će imati smisla nakon što ostvarimo ustavne granice DNR i LNR. Sve u svoje vreme.
- Veoma teška etapa je, naravno, bio „Azovstalj“. Dug i mučan proces. Da li se sa sigurnošću može reći da na teritoriji čeličane nije ostao nijedan vojnik Oružanih snaga Ukrajine ili „Azova“?
- Ne, ne može se reći. Mogli su se sakriti fizički, zaostati... Dok konačno ne proverimo svaki kutak čeličane, što je prilično velika teritorija, ne možemo to da stoprocentno tvrdimo. Suštinski, i ako ima nekih koji su preostali, ne predstavljaju više aktivnu pretnju.
- Da li se faktički povećao broj onih koji su se predali, dobrovoljno predali oružje?
- Sporadično, ali se povećao. I povećava se iz dana u dan.
- Što se tiče tribunala – razumljivo je da je on neizbežan. Verovatno je Marijupoljski tribunal prvi, glavni deo tog velikog tribunala. Da li on može da počne sa radom na leto? Postoje li neki rokovi?
- Potpuno je logično da marijupoljski tribunal bude prvi. Ne isključujem da ćemo do kraja leta uspeti da završimo prvu etapu suđenja.
- Pominjali ste da se, teoretski, tom tribunalu mogu pridružiti i predstavnici inostranih država, uključujući zapadne. Imali ste u vidu zvaničnike ili je reč o nekim predstavnicima parlamenata?
- Cilj je da međunarodni tribunal bude maksimalno otvoren, transparentan i da niko ne sumnja u njegovo održavanje, kao ni u ispravnost odluka međunarodnog tribunala koje će biti donete. Zato ćemo pozvati apsolutno sve, uključujući i predstavnike zapadnih zemalja, a da li će se oni uključiti – na njima je. Čim budu doneta sva dokumenta i statut tog tribunala, sve informacije biće javne.
- Da li su u poslednje vreme nađeni neki dodatni dokazi o postojanju tajnih zatvora Službe bezbednosti Ukrajine na oslobođenim teritorijama, naročito u Marijupolju? Ima li novosti na tu temu?
- Da, ima novih dokaza i novih zločina i na tome rade stručnjaci, međutim ne bih žurio da govorim o tome. Neka oni to najpre pažljivo istraže. Trenutno imamo sve mogućnosti da sve proceduralne norme budu ispoštovane, i tada će to imati odgovarajući efekat.
- Da li je ostalo još stranih brodova u luci u Mariupolju? Šta je sa posadama stranih zemalja?
- Posade stranih država su već poslate u svoje države. Ministarstvo inostranih poslova DNR je pružilo svu podršku po tom pitanju. Što se tiče brodova, oni se tamo nalaze iz raznih razloga. Fizički nisu mogli nikuda da se upute, jer je akvatorija bila minirana. Može se reći da su, bukvalno, tek sinoć, u potpunosti uklonjene mine. Sada će se odlučivati o pitanju svojine brodova i njihovoj daljoj sudbini.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu. Nakon čega su usledile i najoštrije do sada sankcije Zapada protiv Rusije.