#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pogled_na_Jankov_kamen.jpg){kind=link}
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kada se govori o biodiverzitetu svi prvo pomislimo na raznovrsnost vrsta na planeti Zemlji. U ovom trenutku je preko 1,7 miliona različitih vrsta poznato i opisano na planeti, napominje dr Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.
„Međutim, ne možemo govoriti samo o tome. Biodiverzitet je važno proučavati i na genetičkom nivou, jer jedna njegova važna komponenta je i raznovrstnost gena i kombinacije gena koje se javljaju u različitim organizmima, a neophodno je govoriti i o ekosistemskom biodiverzitetu“, naglašava biolog za RTS.
Pre više od 30 godina identifikovane su takozvane, crvene tačke, odnosno vruće tačke biološke raznovrsnosti globalno, a Srbija, zajedno sa Balkanskim poluostrvom, predstavlja jedan od globalnih centara.
„To znači da imamo visok specijski diverzitet, ali i diverzitet tipova staništa na ovom našem području. A ono što predstavlja poseban značaj, jesu visokoplaninska područja, sa izuzetno visokim biodiverzitetom. Na relativno maloj površini imamo veliki opseg variranja nadmorskih visina, tipova staništa. Klisure i kanjoni, takođe, predstavljaju vrlo specifična staništa sa velikim brojem reliktnih vrsta koje su u takvim uslovima uspele da prežive ledeno doba. Na takvim staništima se, između ostalog, javlja i Pančićeva omorika. Tu su i polidominantne šumske zajednice sa velikim brojem reliktnih vrsta, koje su kod nas i zakonom zaštićene“, naglašava dr Mišljenović.
Međutim, neophodno je da se o značaju biološke raznolikosti obrazujemo i da radimo na povećanju zaštićenih površina. U ovom trenutku je u Srbiji zaštićeno oko 7,66 odsto teritorije, a taj procenat je neophodno povećati i formirati koridore koji će omogućiti migracije ugroženim vrstama između tih područja, napominje on.
„Jedan od problema predstavlja način finansiranja zaštićenih područja, pa se, recimo, najveći deo aktivnosti nacionalnih parkova i dalje finansira, nažalost, sečom šuma. Svi naši nacionalni parkovi su javna preduzeća koja se izdržavaju, dominantno, iz sopstvenih sredstava“, napominje dr Mišljenović.
Biološku raznovrsnost Srbije ugrožavaju isti oni faktori koji ugrožavaju i globalni biodiverzitet, a to je uništavanje staništa, izmena staništa, invazivne vrste, preterana eksploatacija prirodnih resursa, ali i klimatske promene koje se izdvajaju kao jedan od značajnih faktora, kao i zagađenje životne sredine.
„Mi i dalje ne poznajemo sve vrste koje žive na našoj teritoriji, zato je vrlo važno da se uradi inventarizacija da bismo znali šta zapravo treba da štitimo, ali je važno i unaprediti sistem zaštite područja u Srbiji, i još mnogo toga“, naglašava Mišljenović.