VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti zatražio je tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama da vojni kamp američkih pripadnika Kfora, Bondstil, postane stalna vojna baza SAD na Kosovu. Kao ustrajnim zaštitinicima Prištine je, takođe, sugerisao da bi za njenu bezbednost bilo dobro da pojas oko administrativnog prelaza između centralne Srbije i Kosova i Metohije bude demilitarizovan.
Američku bi vojsku u Bondstilu trajno
General-major u penziji Kovač za Sputnjik kaže da inicijativa privremenih prištinskih institucija da Bondstil postane trajna vojna baza SAD na Kosovu nije ništa novo, ali i dodaje da ne veruje da je to samo proizvod već poznatog udvoričkog ponašanja Prištine.
Po njegovom mišljenju to je plod neposredne saradnje i razgovora sa određenim centrima administracije SAD da se medijski priprema jedna takva odluka, ili sporazum.
„Amerika kada je i krenula u agresiju na SR Jugoslaviju, Kosovo i Metohiju nije videla kao problem demokratskih prava Albanaca nego kao svoj prostor gde treba da bazira snage na jugoistoku Evrope u dužem vremenu i pritom da to čini za male ili nikakve troškove“, ističe Kovač.
On smatra da bi Srbija trebalo da reaguje na ovakav predlog Kurtija i da iskaže svoj stav da je to deo teritorije Republike Srbije i da nikakvi međunarodni sporazumi nisu mogući bez saglasnosti vlasti Srbije.
Bondstil je praktično jedna od najvećih američka vojnih baza izgrađenih od vremena hladnog rata
Rešenje za jugoistok Evrope
Na pitanje da li je ukrajinska kriza podstakla da upravo u ovom trenutku dođe do te inicijative, naš sagovornik kaže da se obično stvari nikada ne dešavaju slučajno.
On dodaje da ne veruje da je i ovo slučajno, jer Amerika ozbiljno razmišlja gde u dužem vremenskom periodu da bazira snage na istoku i jugoistoku Evrope.
Na istoku prema Rusiji i u centralnoj Evropi već ima rešene probleme zahvaljujući susretljivosti pojedinih država koje su u blizini Rusije, od Baltičkih država, Poljske, Rumunije, pa do Bugarske.
„Sada na jugoistoku Evrope iz više geostrateških razloga i mogućnosti upotrebe postojećih snaga i dovlačenja novih iz grčkih, albanskih i crnogorskih luka, Kosovo i Metohija je centralna regija koja im je dugoročno neophodna. Da bi dobili sigurnost baziranja snaga i instalacije novih borbenih sistema, oni to žele da postignu nekakvim dogovorom sa kosovskim vlastima, zanemarujući tu volju Srbije“, ističe Kovač.
Demilitarizacija ali samo za srpsku vojsku
Kada je, pak, u pitanju predlog Prištine za demilitarizaciju administrativne linije, to je, kako smatra, u funkciji pripreme preuzimanja kontrole administrativne linije, zajedno sa organima Kfora od strane vojne policije odnosno takozvane Vojske Kosova, koju sada formiraju.
„Sa druge strane, taj pojam demilitarizacije označava potrebu da Kfor, u skladu sa Kumanovskim sporazumom, spreči boravak snaga Vojske Srbije u tom pojasu uz administrativnu liniju. Na taj način bi praktično čitav prostor takozvane Preševske doline, odnosno opštine Preševo i Bujanovac, u dobroj meri bio bez snaga Vojske Srbije što je nedopustivo sa stanovišta bezbednosti Srbije“, ističe naš sagovornik.
Već viđeno
Suštinski, to bi, kaže on, značilo da u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB) ostanu samo policijske snage, a one su već prilagođene nacionalnoj strukturi na tom prostoru juga Srbije. Kovač podseća da sada postoje baze u KZB sa jedinicama Vojske Srbije, u nekima je i žandarmerija i one se protežu duž cele administrativne linije, od Makedonije, pa do granice sa Crnom Gorom.
Pripadnici Vojske Srbije su od 2001. godine u bazama u Kopnenoj zoni bezbednosti, ali samo sa lakim naoružanjem
© Sputnik / Lola Đorđević
Demilitarizacija bi u tom slučaju značila da, pored kriminala, organizovanog kriminala, šverca naoružavanja i svega onoga što se i danas čini u toj zoni, imaju „zeleno svetlo“ da to legalno sprovode i da ispoljavaju aspiracije i prema tom delu Srbije.
To je već viđeno kada je posle rata na Kosovu i Metohiji 1999. Kumanovskim sporazumom uspostavljena demilitarizovana Kopnena zona bezbednosti između centralne Srbije i Kosova i Metohije širine pet kilometara unutar teritorije centralne Srbije.
Deo starog plana
To je albanskim teroristima omogućilo da sa Kosova upadaju na jug Srbije, a što je eskaliralo sukobima kod Bujanovca 2000. i 2001. godine godine u koje se umešela i Vojska tadašnje SRJ.
Tada je NATO odlučio da se bez teškog naoružanja Vojska SRJ vrati prvo u južni sektor KZB, na granici sa Makedonijom, a zatim i u ostale sektore Kopnene zone bezbednost.
Zato Kovač kaže da je demilitarizacija deo plana koji nije nov.
„To bi značilo automatski remećenje postojećeg sistema bezbednosti i vršljanje njihovih organizovanih kriminalnih bandi i u potrebnom momentu podizanje tenzija, pa i oružane pobune, terorističkih akata u slučaju iznude, ili namere da se iznude neka politička rešenja kao što su to radili u prošlosti“, zaključio je Kovač.