Slučaj Vinča: Počelo snimanje filma „Lančana reakcija“ - nije Černobilj, ali jeste opomena

Ovako pisac i lekar Goran Milašinović za Sputnjik komentariše početak snimanja dugo najavljivanog filma Dragana Bjelogrlića „Lančana reakcija“, čiji je scenario rađen po Milašinovićevom nagrađivanom romanu „Slučaj Vinča“. Roman je inspirisan akcidentom koji se u našem najuglednijem naučnom institutu dogodio davne 1958. godine kada su ozračeni naučnici postali prvi pacijenti u svetu kojima je presađena koštana srž.

Milašinovićeva priča u kojoj su imena francuskih lekara autentična, oda je humanosti ljudima koji su, rizikujući živote, donirali koštanu srž i spasili živote.

Roman „Slučaj Vinča“ čiju je temu pisac Milašinović „izvukao“ iz višedecenijskog mraka počinje akcidentom i prati sudbine ljudi koji su ozračeni i bez mnogo dobrih izgleda dospeli u parisku bolnicu u kojoj im lekari i nepoznati žitelji Pariza spasavaju živote. Pored toga što je potresno i gotovo dokumentarno svedočanstvo, Milašinovićev roman je istovremeno spomenik od reči podignut humanosti i u setu retko viđenoj ljudskosti.

„Veoma sam srećan što je počelo snimanje filma, biće posebno zanimljivo posmatrati kakva će biti recepcija publike na taj tekst. Kad smo prvi put razgovarali o mogućnosti da se snimi film, pre pet- šest gdina, Dragan Bjelogrlić i ja smo na isti način razumeli taj događaj. I bez obzira na to što će film doneti i neke druge uglove ona suštinska misao iz romana mi se čini da će ostati, a to je misao o humanosti francuskih građana koji su poklonili koštanu srž našim naučnicima pogođenim radijacionom bolešću te davne 1958. godine. A nažalost sve je ponovo aktuelno u ovo naše nesrećno vreme kada se opet stvara taj zid Istok – Zapad, kada se ponovo delimo u celom svetu i kada nesreća stupa na scenu“, kaže Goran Milašinović.

Razlozi koji su motivisali nastanak knjige pored humanosti bili su i stručne prirode: ovog uglednog lekara zanimala je i prva transplantacija koštane srži izvedena u svetu. Pitamo ga da li će to biti okosnica i filmske priče čiji je koscenarista, ili će jednako važna biti i stara spekulacija da je u Vinči zapravo pravljena atomska bomba.

„Scenario je menjan šest, sedam puta do sad, mi zapravo poslednju verziju još uvek radimo. Priča će imati sve te dimenzije: dimenziju humanosti koja je za mene najvažnija i presudna, dimenziju medicine, to je ta prva transplantacija koštane srži izvedena u svetu. Takođe, priča će imati i spekulaciju da je moguće da je država u to vreme u Vinči pravila atomsku bombu, iako konkretne veze između akcidenta i pravljena atomske bombe nije bilo. Nekih planova je bilo, i danas postoje neki tragovi da se o tome razmišljalo u Jugoslaviji, a Vinča je bila jedini institut koji je mogao to da napravi.“

Ipak, razloge zbog kojih je ceo ovaj slučaj dugo bio obavijen velom tajne, Milašinović ne vidi u brisanju tragova o pokušaju stvaranja atomske bombe.

„To zašto je nekim velom tajne bio obavijen ceo taj događaj čini mi se da je manje pitanje atomske bombe a mnogo više toga što je Jugoslavija tada želela da se predstavi u najboljem mogućem svetlu i nikako nije htela da prizna da joj se dogodio akcident u vodećem i prestižnom naučnom nuklearnom institutu. I da je tu moguće reč o nekoj ljudskoj grešci.“

Iako poređenja akcidenta u Vinči sa Černobiljem smatra preteranim i prejakim, smatra da je ova priča veoma opominjuća, naročito u dramatičnim vremenima poput ovog danas.

„Verujem da svako prikazivanje ljudske nesreće koja je uzrokovana nekom vrstom tehnologije – a ovde je reč o poslednjoj, najvećoj tehnologiji vezanoj za nuklearnu energiju – jeste veoma upozoravajuće. Koliko god silno hrlimo ka pogresu, ovladavanju tehnologijama, to nas istovremeno i ugrožava budući da te tehnologije proizvode i vrlo opasne posledice, opasne bolesti. To je uvek važno pokazati, pogotovo u današnje vreme gde smo suočeni sa ogromnim stradanjem. Mi smo to imali u prošlosti, sad se ponovo događa i prikazivanje takvoj jednog filma ili bavljenje takvim tekstom koji govore o ugroženosti ljudskih života kada se bavimo visokom tehnologijom jesu značajni za ovo vreme.

Govoreći o glumačkoj podeli Milašinović kaže da na nju nije uticao, ali da je onim to je video – veoma zadovoljan.

„Imao sam priliku, budući da sam sve vreme sarađivao sa Bjelogrlićem, da vidim njegov izbor. Važno je reći da je film francusko-srpska koprodukcija i da će biti dominantno francuski, većina glumaca su Francuzi , kao i u knjizi. Oni će govoriti na francuskom jeziku i mislim da će titl biti više od 50 posto francuski. To je više francusko- srpski nego srpsko-francuski film. Kada je o podeli reč, mislim da su to sve veoma dobri izbori. Glavni glumac koji igra doktora Matea mi se čini idelanim za to, kao i Raša Bukvić koji je vodeći glumac sa naše strane. Imao sam priliku i razgovarao sam sa glumcima, i našim i francuskim. Oni su jako dobro razumeli ove ličnosti i smisao cele priče tako da verujem da će doneti ono što smo mi želeli. Moji saveti su bili unekoliko posredni zato što sam im govorio o onome šta sam ja imao na umu dok sam pisao roman. To ne znači da je sve to ušlo u scenario i da to i reditelj ima na umu. Verovao sam da će im priča o tome šta sam ja imao na umu pomoći u nekom sloju u kojem finalizuju svoju ulogu.“

Milašinović polaže velike nade i u rediteljsko iskustvo Dragana Bjelogrlića.

„Verujem u estetiku Dragana Bjelogrlića, poslednjim filmovima pokazao je da ima originalnu i jako dobro prihvaćenu estetiku. Ali za razliku od njegovih prethodnih filmova koji se tiču samo Srbije, nas ovde, ono je film koji donosi internacionalnu temu koju će, verujem, veliki broj ljudi u svetu razumeti. Mislim da je u tom smislu ovo i za njega jedan mali iskorak.“