Prema njegovim rečima, u kontekstu
„proksi rata“ sa Rusijom koji Zapad aktivno raspiruje u Ukrajini, zapadne zemlje su „suštinski uzele za taoce ceo svet u razvoju, zaista ga
gurnuvši na ivicu gladi“.
„I šta god da ovde kažete danas, samo vi možete da promenite ovu situaciju, gospodo“, konstatovao je on.
Zapad i Ukrajina pokušavaju da okrive Rusiju za globalnu prehrambenu krizu, ali je to apsolutno podmuklo, naglasio je on.
„Najuočljiviji nedavni trend u evoluciji političke kulture u zapadnim državama bila je želja da se za sve probleme okrivi Rusija. Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, došlo je do skoro kvantnog ubrzanja u promovisanju stavova da je Moskva za sve kriva. Zapleti u vezi sa prehrambenom bezbednošću postali su jedan od glavnih među optužbama na račun naše zemlje. Slušajući vas, gospodo, kao da želimo sve da izgladnimo, a vi i Ukrajinci samo navodno brinete kako da spasete živote onih koji gladuju. Slika je skladna, ali apsolutno podmukla“, objasnio je Nebenzja.
S tim u vezi, ruski diplomata je ocenio da je prehrambena kriza, koja preti „glađu bibijskih razmera“, počela mnogo pre ruske vojne operacije u Ukrajini.
„Hajde da se prisetimo da pretnja
globalne prehrambene krize nije nastala ove godine. Još 2020. godine je izvršni direktor Svetskog prehrambenog programa UN koji je učestvovao na našem sastanku najavio
mogućnost gladovanja biblijskih razmera i idealne oluje. Tada je otprilike 155 miliona ljudi u 55 zemalja bilo je izloženo ogromnim pretnjama u oblasti prehrambene bezbednosti“, naveo je Nebenzja.
Kako kaže, politizacija energetske saradnje doprinela je prehrambenoj krizi.
Prema rečima stalnog predstavnika Rusije, važan faktor koji je uticao na pogoršanje prehrambene situacije u svetu bio je „nagli prelazak na zelenu energiju nametnutu celom svetu umesto dobro osmišljene glatke energetske tranzicije, kao i iskrena politizacija energetske saradnje od strane jednog broja zemalja, a rezultat je nepromišljeno odustajanje od energetskih projekata i nagli
porast cena energenata“.
U isto vreme, diplomata je istakao da je izvoz žitarica iz ukrajinskih luka blokiran je usled aktivnosti Kijeva, a ne Moskve, kao i da Kijev izbegava saradnju na bezbednom izlasku brodova iz Crnog mora.
„Tvrdite da navodno blokiramo izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine morskim putem. Međutim, istina je da Ukrajina, a ne Rusija, i dalje blokira 75 stranih brodova iz 17 država u lukama Nikolajeva, Hersona, Černomorska, Marijupolja, Očakova, Odese i Južnog i Ukrajina je bila ta koja je minirala akvatoriju. Kako tu može da se priča o izvozu žitarica?“, naglasio je predstavnik Rusije u UN.
Prema njegovim rečima,
ukrajinske žitarice koje se izvoze ne idu u zemlje kojima su neophodne, već u skladišta Evropske unije možda
kao plaćanje za snabdevanje oružjem.