Nezamisliva i nemoguća akcija: Može li Zapad iščupati duboke korene ruskog monaštva na Svetoj Gori
Nezamislivo je da se ruski monasi proteraju sa Svete Gore. Rusko monaštvo na Svetoj Gori ima istoriju koja seže do 1016. godine o čemu postoje dokumenti sačuvani u svetogorskim arhivima, kaže za Sputnjik Vladeta Janković , povodom vesti da bi Carigradska patrijaršije, uz asistenciju grčke policije, mogla da protera ruske monahe sa Svete Gore.
SputnikSekretar za međuverske odnose u Odeljenju za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije Dmitrij Safonov upozorio je svetsku javnost da bi se ruski monasi Svete Gore mogli suočiti sa istom pretnjom sa kojom su svojevremeno bili suočeni monasi manastira Esfigmen kada su pod pratnjom policije napuštali Svetu Goru.
„Koreni ruskog monaštva su suviše duboki da bi se tek tako mogli iščupati. To jednostavno nije moguće“, ocenjuje Vladeta Janković, univerzitetski profesor i autor knjige „Uvođenje u Hilandar“.
„Rusko monaštvo na Svetoj Gori ima istoriju dugu preko hiljadu godina i tokom nje, svoje uspone i padove. Recimo, u 18. veku na Svetoj Gori ostalo je vrlo malo Rusa ali su tu i dalje imali svoj manastir i svoje skitove. Nešto kasnije, u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, došlo je do ogromnog procvata ruskog monaštva tako da je u jednom trenutku na Svetoj Gori bilo više ruskih monaha nego svih ostalih zajedno“
Ruski objekti sijaju starim sjajem
Oni su tada, kaže naš sagovornik, raspolagali ogromnim finansijskim sredstvima što se i danas vidi po sjajnim građevinama koje su podigli jer osim velikog manastira Pantelejmona koji se nalazi na moru, Rusi imaju i takozvani Rusik i druge velike skitove, poput skita Svetog Ilije, raskošne građevine, ili skita Svetog Andreja koji se nalazi u samoj Kareji.
„Rusko prisustvo na Svetoj Gori je bez svake sumnje autentično i vrlo duboko ukorenjeno. Posle ruske revolucije došlo je do ponovnog, dubokog i velikog pada - finansijska sredstva su presušila, a komunističke vlasti nisu dozvoljavale hodočasnicima i potencijalnim monasima da dolaze. Međutim, sa političkim promenama u Rusiji došlo je i do promene stava prema Svetoj Gori tako da je danas priliv sredstava praktično neograničen. U jednom trenutku opusteli i obrušeni ruski objekti na Svetoj Gori danas sijaju starim sjajem“.
Odluka je politička
Najnovija dešavanja na Svetoj Gori vezana za planove Carigrada da iseli rusko monaštvo, po Jankoviću su u čvrstoj vezi sa politikom. Ova nastojanja nisu novijeg datuma s obzirom da grčke vlasti ne dopuštaju priliv ruskih iskušenika i monaha kojih je danas preko 150 ali u svoje vreme njihov broj je prelazio 4000. Takođe, situaciju dodatno komplikuje činjenica da među monasima u ruskim zajednicama ima dosta i Ukrajinaca.
„Sve je počelo onog trenutka kada je vaseljenski patrijarh dodelio tomos Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pre nekoliko godina, da bi se danas kada je došlo do oružanog sukoba u Ukrajini ovi odnosi zaoštrili i poprimili oblike koji se mogu nazvati opasnim. Prisustvujemo potresima koji su zaista kataklizmični na svetskom nivou i to ne može da se ne odrazi na crkvu. Tragično je što pravoslavna crkva trpi te posledice“.
U službi Vatikana i SAD
Carigradski patrijarh, ukazuje Janković, nema vernike. Njegova nadležnost je, kaže, više teorijska nego praktična, a autoritet u pravoslavnom svetu ozbiljno poljuljan.
„Sukob između Moskve i Carigrada koji uživa podršku Rima i SAD je ozbiljan i ima političku dimenziju ali odatle do predviđanja neke nove šizme u okvirima pravoslavnog sveta dosta je dalek put. To bi bila velika tragedija koja bi se podjednako odrazila na svaku crkvu u pravoslavnom svetu“.
Animozitet star vekovima
Na najnovija previranja u pravoslavnoj ekumeni, Janković, kaže, pokušava da gleda u dijahronoj istorijskoj perspektivi.
„Animozitet između Grka i Rusa je starog porekla. Trebalo bi znati šta se dešavalo u 14. veku kada je vaseljenski patrijarh hteo da napravi i Uniju sa Rimom što je dovelo do potresa i većeg od ovoga, budući da su letele glave i spaljivani živi kaluđeri u bugarskom manastiru. To se dešavalo, ali na kraju uvek pobedi taj zajednički pravoslavni duh i vera u Hrista“
Progon monaha Zagranične crkve
Proterivanje monaha sa Svete Gore nije incident sudeći po tome da je pre tridesetak godina, grčka vlada izbacila iz ruskog skita Svetog Ilije monahe, pripadnike Zagranične ruske crkve, koje nije imao ko da štiti. Oni su, podseća Janković, bili prisilno iseljeni i taj je objekat pripao Grcima.
„Takvih stvari je bilo, ali treba napraviti razliku između izolovanog slučaja gde je bilo u pitanju sedam monaha nepriznate Zagranične crkve i ovog danas gde se pokušava iseliti 150 ili 200 monaha Ruske crkve koja uživa podršku jednog dobrog dela pravoslavnog sveta“.
Zastava na pola koplja
Iako je cela Sveta Gora pod jurisdikcijom patrijarha u Fanaru, pojedini manastiri, među njima i pomenuti Esfigmen, ne priznaju vaseljenskog patrijarha, ne pominju ga u službama i sumnjiče za blikost sa Vatikanom i SAD.
„Manastir Esfigmen poseban je slučaj jer su tamo radikalni monasi koji ne priznaju vaseljenskog patrijarha. Od trenutka kada je došlo do skidanja anateme između tadašnjeg patrijarha Atinagore i pape Pavla 6, ovaj manastir je u raskolu sa Carigradom. Zastava je spuštena na pola koplja, a na pročelju manastira velikim slovima je ispisano: Pravoslavlje ili smrt. U jednom trenutku je čak policija pokušavala da iseli monahe koji su pretili da će podići manastir u vazduh. Bilo je zbilja vrlo dramatičnih situacija“.
Hilandarski kaluđeri uz ruske monahe
O tome kake se Hilandar odnosi prema statusu ruskih monaha, Janković kaže da su hilandarski kaluđeri lojalni Carigradu ali da je ubeđen da oni ništa neće preduzimati kada su u pitanju ruski interesi.
Ukoliko bi došlo do neke krizne situacije uveren sam da bi se hilandarski kaluđeri svim srcem i telima stavili na stranu Rusa i u slavu pravoslavnog jedinstva".
Pantelejmon, trideset godina kasnije
Prisećajući se svojih kontakata sa ruskom monaškom zajednicom na Svetoj Gori, Janković izdvaja sliku prve posete manastiru Svetog Pantelejmona u kojem je zatekao svega desetak monaha zašlih u godine.
„Bilo je dirljivo kako su nas molili za oproštaj što nemaju čime da nas posluže. Samo trideset godina kasnije, kada sam jednom prilikom opet došao u Pantelejmon, to je trebalo videti, okrečena prostranstva, velika zgrade, kubeta koja ponovo pozlatom blistaju, zvona koja se čuju stotinama kilometara, vrli monasi, puna trpezarija koja može da primi hiljadu ljudi. Bila je to neverovatna promena. To jačanje slovenskog elementa jeste nešto što može da zasmeta autohtonim Grcima“.
Sveta Gora jeste, zaključuje Janković, administrativno Grčka, kada je reč o verskoj jurisdikciji pod vaseljenskom je patrijaršijom, i kao takva ostaje međunarodna zajednica, no pravoslavlje ne može biti ni grčko ni rusko ni vizantijsko već je to vera koja okuplja sve ljude sveta.
