SRBIJA

Kako da se Srbija odbrani od rata koji joj je objavljen

Da bi se Srbija odbranila od hakerskih napada, potrebna je izmena bezbednosnih protokola i prilagođavanje digitalnom dobu, kao i dodatna obuka i obrazovanje građana. Dovoljno je da samo jedan zaposleni u nekoj kompaniji klikne na pogrešan link i da tako otvori pukotinu za hakerski napad. Takođe, nema odbrane od sajber napada bez međunarodne saradnje.
Sputnik
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kada govori o poslednjim događajima vezanim za lažne dojave o bombama u srpskim školama, kao i pretnjama grupe „Anonimus“, koji su putem društvenih mreža objavili sajber rat Srbiji, IT konsultant Vojislav Rodić napominje da u svemu tome ima više aspekata.

Odbrana od sajber napada – ulaganje i obrazovanje

Priroda sajber napada je takva da ne postoje fizičke granice – ne znate ko je ušao, kada, kako… To se u prvom trenutku ne zna, a i naknadne analize ne mogu da dovedu do toga da počinilac bude uhvaćen, napominje Rodić.
„Kako se odbraniti od toga? Kada se radi o stvarnim hakerskim napadima, to je ulaganje u sigurnosnu sajber infrastrukturu, a još više ulaganje u obuku svih korisnika. Kakav god antivirusni sistem da imate u organizaciji ili kompaniji, kakav god da je fajervol, filtriranje saobraćaja, dovoljno je da jedan brzopleti službenik u najboljoj nameri klikne na pogrešan link i da to bude mali otvor kroz koji će ući zlonamerni softver koji može da blokira celu kompaniju“, ističe on.
Obrazovanje svih korisnika, ne samo inženjera koji bi primenjivali najnovija tehnološka sredstva, veoma je važno za sprečavanje sajber napada, dodaje on.
„Pod korisnicima podrazumevam ne samo one koji su zaposleni u firmama ili državnim službama, nego i one koji imaju samo telefon i preko tog telefona vrše plaćanja, ostvaruju prava i obaveze u relaciji sa državom, a znanja su im veoma površna. Vezani su samo za ikonice na telefonu“, kaže Rodić.
U poslednje dve godine sve je veći broj digitalnih servisa u kojima se traže napredni oblici identifikacije za naprednije servise – traži se instaliranje posebne aplikacija za servise koje pruža država u kojima se traži dodatna identifikacija za pristup.

Dojave o bombama nisu pravi hakerski napadi

To i dalje nije odgovor na pitanje kako se odbraniti od tako trivijalnih napada, kao što su dojave o bombama u školama koji izazivaju velike posledice, kaže Rodić.
SRBIJA
Dojave o bombama stigle na adrese 173 škole u Beogradu
On, kako kaže, slanje lažnih dojava da su podmetnute bombe u školama ne bi nazivao hakerskim napadima jer se takve aktivnosti sprovode sa minimalnim znanjima i ulaganjima. Masovnost je ta koja je izazvala uzbuđenje javnosti. Radi se o tome što je važan segment društvenog sistema, u ovom slučaju školski, a slično može da se dogodi i zdravstvenom ili saobraćajnom sistemu, bio blokiran samo dojavama. Nikakva aktivnost nije bila zaista preduzeta. Međutim, bezbednosne službe morale su da poštuju odgovarajuće protokole.
„Tu je sada pitanje kako prilagoditi te protokole, te procedure digitalnom dobu u kome ne postoji proporcija između onoga što želite da uradite ili štete koju želite da izazovete i ulaganja koja morate da uradite. Znači, ako imate odgovarajuće znanje i manje-više koristite već postojeće svima poznate servise da pošaljete lažnu dojavu jednoj školi, dodatno ulaganje da to uradite za sto ili dvesta škola je samo pitanje vremena“, komentariše Rodić.
Na osnovu onoga što se dogodilo može se zaključiti da je lažne dojave slala organizovana grupa i da je pozadina pre politička nego kriminalna; kriminalna pozadina je uvek povezana sa ostvarivanjem protivpravne koristi – u slučaju srpskih škola izazvana je protivpravna šteta, smatra naš sagovornik.
SRBIJA
Dojave o bombama u bolnicama širom Beograda
Međunarodna saradnja je potrebna zato što su ulaganja u odbranu od sajber napada veoma velika, zaključuje Rodić.
„Ulaganja u zaštitu trebalo bi biti proporcionalna onome što štitite, a problem je što oni koji vas napadaju, osim znanja, najčešće ne moraju da investiraju toliko u svoja sredstva napada. Najčešće je potrebno mnogo manje sredstava za uspešan napad, nego što je potrebno za koliko-toliko uspešnu odbranu, a najčešće kod hakerskih napada problem bude jedan čovek, neko u sistemu“, konstatuje on.
Pretnje o postavljenim bombama upućene su elektronskom poštom na adrese 173 škola od ukupno 258 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, dok je pre nekoliko dana, putem Tvitera, čovek pod maskom, predstavljajući se kao pripadnik hakerske grupe Anonimus, uputio pretnje Srbiji hakerskim napadima zbog neutralnog statusa Srbije u ukrajinskoj krizi.
Komentar