VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Prema rečima Mirjane Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine, koja se svakodnevno bavi monitoringom količine polenskih zrna u vazduhu na teritoriji cele Srbije, u cirkulaciji je trenutno 16 različitih polena drveća i 17 polena trava:
„U crvenoj zoni je polen duda koga ima čak 10 puta više od graničnih vrednosti koja je postavljena na 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Za njim sledi orah sa čak 402 polenska zrna po kubiku vazduha, dok u vazduhu ima i 304 polenskih zrna četinara. U pojedinim danima i polen hrasta probija granicu od 60“, navodi ona.
Od ostalih vrsta drveća ima i polena javora, breze, graba, tise i čempresa, bukve, jasena, platana, topole, vrbe, bresta.
„Oni su svi u granicama normale, ali osobe koje su hiperosetljive mogu da ispolje reakciju i kad ima svega osam zrna po kubnom metru vazduha, na primer breze, koja je ubedljivo najjači alergen među drvećem“, kaže Mirjana Mitrović.
Iako ima različitih trava, oni koji su na njih alergični reaguju na sve polene ovih biljaka. Dakle, bez obzira na to da li je reč o mačjem repku, pšenici ili nekoj drugoj travi, tegobe su iste.
Procenjuje se da oko 30 do 40 odsto osoba u svetu boluje od jedne ili više alergijskih bolesti, pa se alergijska oboljenja smatraju epidemijom modernog doba, pišu Novosti.
Evropska akademija za alergiju i kliničku imunologiju (EAACI) iznela je podatak da više od 150 miliona Evropljana pati od hroničnih alergijskih bolesti. Projekcija je da će do 2025. godine polovina populacije biti pogođena nekom vrstom alergije.