VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovo je za Sputnjik rekao generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, komentarišući najnoviju odluku Izvršnog odbora NBS koji je referentnu kamatnu stopu povećao za 50 baznih poena, na 2,0 odsto. Takvu odluku je iznudila inflacija od 9,1 odsto na međugodišnjem nivou, koju je, kao i svuda u svetu, diktirao rast cena hrane i energenata.
NBS je početkom aprila prvi put posle više od godinu dana podigao referentnu kamatnu stopu spram koje se ravnaju kamate na bankarskom tržištu i to sa 1,0 na 1,5 odsto.
Skupljim zaduživanjem protiv inflacije
Ko će najviše osetiti skuplje zaduživanje i da li u toj situaciji treba zakočiti sa uzimanjem novih kredita? Pogotovo što je posle dugog ćutanja na tu temu i šefica ECB Kristin Lagard najavila da bi ta banka već u julu mogla da podigne referentnu kamatnu stopu, EURIBOR.
Odgovarajući na to pitanje Vasić podseća da smo pre desetak godina u Srbiji imali referentnu kamatnu stopu 9,5 odsto i da je kada bila smanjena na 9,0 odsto i tada bila velika tražnja za kreditima. On smatra da podizanje referentne kamatne stope na 2,0 odsto nije neki značajniji pomak koji će uticati da ljudi odustaju od novog zaduživanja, pogotovo ako na taj način rešavaju neke životno važne probleme, poput stambenog.
On ističe da je podizanje referentne kamatne stope jedan od mehanizama monetarnih vlasti svuda u svetu za obuzdavanje inflacije i njeno vraćanje u normalu, što je za ekonomiste i bankare oko 2,0 odsto.
Rast rata kod gotovinskih kredita
Referentna kamatna stopa koju je Narodna banka Srbije (NBS) podigla na dva odsto minimalno će se odraziti pre svega na rast varijabilnih kamata na gotovinske kredite
U Americi gde je njihova centralna banka dva puta ove godine podigla referentnu kamatnu stopu i očekuje se da do kraja godine ona izađe na tri odsto, međugodišnja inflacija trenutno je 9,3 odsto, u EU između 7,5 i 8,0 odsto, u Baltičkim zemljama je 14,5 i 15 odsto.
To skuplje zaduživanje u Srbiji će, prema rečima našeg sagovornika, pre svega, ali u manjoj meri osetiti oni sa gotovinskim kreditima.
„Kada pričamo o postojećim gotovinskim kreditima, oko 50 odsto tih kredita su sa fiksnom kamatnom stopom i oni klijenti koji imaju fiksnu kamatnu stopu u ugovoru oni neće osetiti promene referentne kamatne stope koja indirektno utiče na cenu kredita. Oni koji imaju varijabilnu kamatnu stopu kakvih je nešto malo manje od 50 odsto, mogu da očekuju blagu korekciju u narednom periodu. To ne znači da će do nje doći odmah sutra, nego za tri ili šest meseci. Recimo, ako je prosečan dinarski kredit 300.000 dinara rata može da se poveća između 70 i 100 dinara mesečno ukoliko je kredit uzet na četiri godine“, slikovito je objasnio čelnik Udruženja banaka Srbije.
Stambeni zasad miruju
Vasić napominje da su među ukupno uzetim kreditima potrošački zastupljeni u izuzetno malom procentu.
„Što se tiče stambenih kredita oni su u većini nominovani, odnosno izraženi u evrima, u dinarskoj protivvrednosti. Preko 95 odsto stambenih kredita je indeksirano u evrima i za sada ECB nije menjala referentnu kamatnu stopu koja se zove EURIBOR“, napominje naš sagovornik.
Drugim rečima, rast referentne kamatne stope NBS se ne može odraziti na stambene kredite, odnosno na njihov najveći broj. Šta će se , međutim, desiti kada ECB poveća EURIBOR, kako je upravo najavila Lagardova.
Vasić napominje da će oko 10. juna zasedati rukovodstvo te banke.
A kad poraste EURIBOR
„Može doći do korekcije. Krajnji je bio plan da se blaga korekcija EURIBOR-a učini u poslednjem kvartalu ove godine, ili u prvom 2023. Ali, očigledno, na sva ova dešavanja koja imamo a ne idu u prilog smanjenju tenzija i ne smanjuje se inflacija, onda je to jedan od načina da i ECB zaštiti ceo sistem. Pošto je sada EURIBOR negativan, minus 0,5 odsto, ukoliko bi došao do nule, na neki prosečan stambeni kredit od 30.000 do 40.000 evra rata bi mogla da bude povećana između 10 i 12 evra u proseku“, ističe naš sagovornik.
On kaže da se iskreno nada da neće biti naglog i skokovitog rasta EURIBOR-a, da će korekcija biti postepena upravo da bi se svi prilagodili novonastaloj situaciji. U takvim situacijama je najvažnije naći balans.
Mora da se vodi računa, da se balansira između inflacije i stope nezaposlenosti, ali i privrednih kretanja. Ukoliko mnogo odete u restriktivnu politiku onda ćete učiniti novac preskupim i onda će biti zaustavljena i lična potrošnja i investiciona potrošnja, a to nikome ne ide u prilog, ističe Vasić.