OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
„Ako možete da verujete, prvu ponudu Cmokija iz Minska sam odbio. Nisam želeo, ali oni su bili uporni i nakon razgovora sa trenerom sam pristao“, rekao je Mirković na početku razgovora za Sputnjik.
Branko Mirković je penzionisani srpski košarkaš i većinu karijere proveo igrajući van Srbije – u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Bosni, Rumuniji, Litvaniji, Estoniji i Belorusiji.
„Ovo je pravi način da se završi karijera. Priznanje koje pokazuje da sam ostavio trag i da sam nešto valjano uradio“, dodao je bivši srpski plejmejker.
Mirković je definicija napornog rada, „kopanja“ i rukama i nogama, i zato je, uostalom, najbolji košarku igrao u trenutku kada su njegovim vršnjacima karijere išle naglim padom.
Umesto da tako bude i kod njega, bivši plejmejker kako je „stario“, tako je bio bolji, što potvrđuje i učešće na Ol-star utakmici VTB lige u 37. godini.
„Možda sam sa jedne strane očekivao (da budem pozvan u Kuću slavnih), ali sa druge mi je malo i nerealno, pošto ne smatram sebe da sam ne znam kakav igrač... Dobro, jesam igrao dugo, sedam godina, ali tu su pored mene bili vrhunski košarkaši“, skroman je Mirković.
Bane, kako ga prijatelji zovu, igrao je sjajno u poznim godinama u Cmokiju (Belorusija) i Kalevu (Estonija), a da će biti tako nije ni sanjao kada je ulazio u profesionalne vode.
„Bio sam u Drvo Marketu, a onda sam odlučio da odem u Slogu iz Kraljeva koja me je poslala na pozajmicu u Smederevsku Palanku. Godinu dana sam igrao u Goši i tu mi je, na primer, saigrač bio Milko Bjelica. Posle te sezone sam otišao u Smederevo kod Zoke Todorovića. Bilo mi je jako dobro, malo sam se naučio profesionalnoj košarci, a zatim je usledio put u Makedoniju“, priča Mirković o počecima.
Branko je sezonu 2005/06. i 2006/07. proveo u Smederevu, a zatim je naredne dve godine proveo u Makedoniji, u timu Pelistera.
Polako je gradio svoje ime na košarkaškoj mapi, a odlazak u Bugarsku ispostaviće se kao najbolji mogući potez. U dva navrata nastupao je za Rilsku, a u sezoni 2009/10. bio je član Lukoila koji je imao velike ambicije.
U timu je, između ostalog, bio i Pero Antić koji je kasnije napravio i NBA karijeru.
„Bila je to sjajna ekipa, igrali su Pero Antić, Slavko Stefanović, Marko Cvetković, Vili Din, Todor Stojkov... Na kraju smo uzeli titulu. Pera je sjajan i na terenu i van njega. Igrao sam plejmejkera, a imao sam takve saigrače, gde svako od njih hoće loptu... Nije mi bilo nimalo lako, ali je bilo zanimljivo“, uz osmeh je rekao Mirković.
Mirković je bio svestan svojih kvaliteta, znao je da u reprezentaciji Srbije ima kvalitetnijih od njega na poziciji plejmejkera, te je 2013. prihvatio poziv Bugarske.
„U Makedoniji sam bio dve godine, a u Bugarskoj ostao pet, dobio državljanstvo, igrao za reprezentaciju kvalifikacije 2013. godine, i mislim da mi je to jedan od važnijih momenata u karijeri, taj nastup. Posle toga sam dobio i nešto bolje ponude, kao što je bila od Cmokija“, kaže Bane i nastavlja:
„Nije bilo nedoumica, prihvatio sam (državljanstvo). Oduvek mi je bila želja da igram za reprezentaciju Srbije, ali to mi se nije ostvarilo. Šta da se radi, bilo je na mojoj poziciji mnogo boljih košarkaša... Imao sam želju da probam i čim je poziv usledio, oberučke sam ga prihvatio. Nisam se dvoumio“.
Mirković se kratko oprobao u ABA ligi, u sezoni 2010/11. nosio je dres Igokee, ali stvari se nisu najbolje odvijale i odlučio je da se vrati u Bugarsku – u Rilski Sportist.
Tu je zaigrao najbolju košarku u dotadašnjem delu karijere, bio je pravi lider i zato je usledio poziv najboljeg beloruskog tima.
„Čim sam stigao bio sam prijatno iznenađen. Minsk je metropola. Poslednji put sam bio tamo u sezoni 2019/20, Minsk je prelep i svima preporučujem da ga obiđu. Ima šta da se vidi i zaista je lep grad“, otkriva nam Mirković.
„Dosta su slični nama. Imao sam sreću da imam super saigrače, kao i jednog Laskeviča (najbolji strani strelac ABA lige) koji me je super prihvatio. Brzo su me prihvatili i uživao sam tokom sve četiri godine, plus tamo ima i naših ljudi i zaista je bilo divno“, dodao je.
Mirković je sa Cmokijem osvojio dve titule šampiona Belorusije i, nakon sezone u Rumuniji, odlučio je da se vrati u VTB, ovoga puta u Kalev iz Estonije.
Imao je punih 35 godina i u Kalevu se zadržao pune tri sezone. Ostvario je neke istorijske rezultate sa estonskim šampionom, kao što je plasman u četvrtfinale VTB lige, i pokazao je sjajnu spremnost i odgovornost prema dresu.
„Celu karijeru sam išao težim putem. Kada sam i završavao sezonu, pravio sam pauze od sedam dana i odmah se vraćao treningu. Uvek sam brinuo o telu, održavao ga da bude u optimalnom tonusu. To se na kraju isplatilo, zato sam i igrao do 39. jer sam brinuo“, kaže Bane Mirković za Sputnjik.
Kratko se osvrnuo i na epizodu u Talinu.
„Bio sam dve i po godine, sjajno su me prihvatili. Talin je mali grad, stižeš svuda za deset minuta, sve je organizovano, sve je bilo podređeno košarkašima. Tu je i bio trener koji me je doveo u Cmoki, Litvanac Donaldas Kairis, i on je znao da me iskoristi na pravi način. Sjajan period je to bio za mene, u Kalevu sam produžio karijeru, otišao na Ol-star, učestvovao u takmičenju u trojkama, zatim i bio na (Ol-star) utakmici“.
Danas je VTB liga sačinjena od pretežno ruskih klubova, dok su tu Cmoki Minsk (Belorusija), Astana (Kazahstan), Kalev (Estonija) i Zjelona Gora (Poljska).
Nekada je to malo drugačije izgledalo.
„Dobro je organizovana, sve su dobre ekipe. Kada sam počinjao 2013. godine, liga je bila podeljena u dve grupe, bili su Litvanci, Ukrajinci... Oni su posle izašli, bila je i Riga (Letonija)... Sada se više svela na ruske klubove, i tri-četiri ekipe van Rusije. Sve ekipe su kvalitetna, liga je praćena, dobra, ko god može da proba neka ide da igra.“
Poslednju sezonu u karijeri, sezonu 2020/21, Mirković je proveo u Litvaniji i u 39. godini odlučio je da okači patike o klin.
S obzirom koliko je bio posvećen košarci, Branko je očekivano odlučio da ostane u sportu i nakon završetka profesionalne karijere.
„Ono što najbolje znam je vezano za košarku. Polako sam počeo da gradim karijeru agenta, zastupam neke košarkaše, vidim sebe na tom planu i želim sebe da usavršavam“, zaključio je Mirković.
Mirković nažalost nije ostavio veliki trag u srpskoj klupskoj košarci, išao je nekim svojim putem, i na kraju mu se sve isplatilo pošto ne može mnogo igrača da se pohvali da su u bilo kojoj Kućni slavnih, a kamoli u jednoj od tri najjače košarkaške lige u Evropi.
Kroz karijeru je beležio oko 12 poena i pet asistencija, i sportska redakcija Sputnjika zahvaljuje mu se na izdvojenom vremenu.