RUSIJA

Priča o spornoj granici Estonije i Rusije besmislena, Zapad doliva ulje na vatru

Iako estonski parlament nije usvojio inicijativu da povuče potpis sa sporazuma o državnoj granici sa Rusijom, predloženu od opozicione Konzervativne narodne stranke, sličnih provokacija će biti još jer SAD i EU dolivaju ulje na vatru loših odnosa Talina i Moskve, smatraju ruski eksperti.
Sputnik
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Priča estonskih konzervativaca koji tvrde da je više od pet odsto teritorije Estonije pod „okupacijom“ Rusije, pozivajući se na Tartuski sporazum iz 1920. godine je besmislena jer, kako ističe ruski senator Vladimir Džabarov, taj dokument nema pravnu snagu.
Ruski politikolog i publicista Vladimir Kornilov dodaje da Estonci na ovu ideju nisu došli samostalno.
„NATO huška Estoniju i pokazuje da ima teritorijalne pretenzije prema Rusiji. Ovaj potez dokazuje da zemlje NATO predstavljaju izvesnu pretnju ruskoj državi“, tvrdi ekspert.

Besmislena priča

Kako objašnjava senator Džabarov, popularnost stranke koja je potegla priču o prisvajanju ruskih teritorija u zemlji raste, kao i njene pretenzije prema Rusiji.
„Ova stranka je bila deo vladajućih koalicija u Estoniji. Ona već dugo vremena u političkim dokumentima postavlja zahteve da se vrati sporazum iz 1920-ih, uključujući polaganje prava na deo današnjih teritorija Rusije u Lenjingradskoj i Pskovskoj oblasti“, kaže sagovornik Sputnjika.
Prema njegovim rečima, Estonci pokreću ovu priču samo zbog sporazuma iz 1920. godine kada su ove teritorije ušle u sastav Estonije.
„Kroz neko vreme, odnosno, 1940. godine Estonija je postala deo SSSR-a. Godine 1945. svi sporazumi su poništeni, a teritorije su vraćene Ruskoj Sovjetskoj Federativnoj Socijalističkoj Republici“, objašnjava stručnjak.
On napominje da Estonija pre nego što ponovo započne priču o prisvajanju ruskih teritorija, stavi prst na čelo i pokuša da se priseti istorije.
„Oni su zaboravili da je ruski car Petar Veliki kupio ovu zemlju od švedskog kralja Karla XII. On je aktivno ratovao sa Švedskom. Pošto je okupirao skoro celu teritoriju Estonije, on je odlučio da je kupi. Za nju je dao veoma veliku količinu novca“, naglašava on.

Gube zdrav razum

Džabarov ocenjuje da Estonija uz uticaj NATO donosi nepromišljene odluke koje se neće završiti ničim dobrim.
„Estonci su naši susedi koji bi trebalo da održavaju neki normalan odnos sa ruskom državom. Od nas su dobijali i naftu i gas, a sada se vode rusofobnom politikom“, naglašava stručnjak.
Prema njegovim rečima, zbog takve njihove politike, odnos Rusije i Estonije je dotakao dno.
„Veliki uticaj na Estoniju imaju SAD i EU koji je smatraju svojim saveznikom. Oni gube zdrav razum i dolivaju ulje na vatru između ove dve zemlje čiji su odnosi trenutno izuzetno loši“, smatra sagovornik.

Provokacijama pogoršavaju odnose s Rusijom

Džabarov ističe da Estonija nema prava na ove teritorije.
„Oni se sećaju samo jednog sporazuma. Treba da shvate da postoji status kvo koji je nastao tokom proteklih decenija. Nadam se da će stranka shvatiti da sve što pokušava je uzalud. Od Rusije ništa neće dobiti“, ističe on. Džabarov naglašava da Estonija ovim samo provocira Rusiju i dovodi do daljeg pogoršanja odnosa. Prema njegovim rečima, najvažnije je što se većina parlamentaraca usprotivila ovoj odluci i nije izgubila zdrav razum.
Podsetimo, Opoziciona Konzervativna narodna stranka Estonije predložila je da Talin povuče potpis sa sporazuma o državnoj granici sa Rusijom iz 2014. godine, što bi omogućilo povratak na rešavanje tog pitanja u okviru Tartuskog mirovnog sporazuma iz 1920.godine. Prema sporazumu iz 1920. godine, Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika predala je Estoniji deo današnjih teritorija Rusije u Lenjingradskoj i Pskovskoj oblasti. Estonija je 1940. godine ušla u sastav Sovjetskog Saveza, a Moskva smatra da ovaj dokument nema pravnu snagu.
Estonija i Rusija trenutno nemaju pravno regulisane granice. Nakon pregovora koji su trajali više od 10 godina, u Moskvi je 2005. godine potpisan sporazum o granici. Međutim, prilikom ratifikacije Talin je samoinicijativno ubacio u postojeći zakon preambulu u kojoj se poziva na Tartuski sporazum. Moskva je to shvatila kao mogućnost da Estonija u budućnosti ispolji teritorijalne pretenzije i povukla potpis sa sporazuma. Ministri spoljnih poslova dve zemlje su 2014. godine potpisali novi sporazum, ali on još uvek nije ratifikovan.
Komentar