Misterija masovnog zločina u Maliju: Francuzi podmeću, ruska vojska - dobrodošla
Za nedavni zločin u Maliju kada je posle odlaska francuske vojske iz vojne baze u Gosiju pronađena masovna grobnica, vlada Malija je indirektno optužila francuske vojnike. Vlada Malija je ovih dana i zvanično raskinula vojni sporazum sa Francuskom, a bezbednosni vakuym sada popunjava rusko vojno prisustvo koje je stabilizujuće.
SputnikDoktorand Fakulteta političkih nauka, koji se posebno bavi afričkim kontinentom, Danilo Babić, ovako vidi najnovija zbivanja u zapadnoj Africi, posebno u Maliju posle povlačenja francuske vojske iz te zemlje posle desetogodišnjeg prisustva.
Dezinformisanje Francuza
O zločinu počinjenom u blizini vojne baze u Gosiju francuski mediji su pokušali da dezinformišu javnosti, pripisujući ga Rusima čije vojno prisustvo postoji u Maliju.
Da li je to francuski „odgovor“ na činjenicu da su posle dugo godina morali da se odreknu svoje dominacije u Maliju?
„Od 2020. godine i dolaska pukovnika Asimija Goite Vojnim pučom na vlast u Maliju dešava se jedno dugotrajno i stabilno propadanje odnosa između Malija i Francuske koje je kulminiralo raskidanjem vojnog sporazuma i zvanično od 2. maja kada je uskraćeno gostoprimstvo francuskim vojnicima na teritoriji Malija“, kaže Babić za Sputnjik.
Da će se to dogoditi znalo se, kako napominje, još u februaru ove godine kada je francuska vojska počela povlačenje iz Malija.
Naš sagovornik napominje da je zločin koji se dogodio u aprilu samo jedan od mnogih incidenata koji se dogodio u Maliju u prethodnih nekoliko godina. U martu je, takođe, bio jedan događaj kada je poginulo 27, a ranjeno 33 vojnika. Ko je učestvovao u obračunu u najnovijem zločinu se, po njegovim rečima, ne može sa sigurnošću govoriti.
Mali optužio francusku vojsku
„Zvanična vlada Malija je poludirektno, poluindirektno optužila francuske vojnike za taj zločin navodeći da se dron francuske vojske kretao u blizini. Vrlo brzo je, međutim, stigao demanti od strane Francuske da je to bio samo izviđački dron kojim su oni hteli da otklone sumnju da su to oni počinili. Tako da o konkretnom incidentu nemamo podataka ko je izvršio te zločine“, kaže naš sagovornik.
On napominje da je suverenitet na teritoriji Malija koji upražnjava njegova vlada veoma ograničen, pogotovo u rubnim delovima zemlje. Zemljom kruže različite vojne formacije koje su ekstremističke, terorističke, što, kako ističe, zavisi od slučaja do slučaja.
Ono što je, po njegovoj oceni, mnogo bitnije je da je ceo region zapadne Afrike, region Sahela, u procesu restrukturiranja. Menjaju se lokalne elite, tako da je bio puč u Maliju, puč u Gvineji , potom nasledna smena režima u Čadu, takođe i promena režima u Burkini Faso putem vojnog puča, a bila su i dva neuspela vojna puča u Nigeru i Gvineji Bisao.
Ko gubi ima pravo da se ljuti
Da li se ti procesi dešavaju autohtono, nekom unutrašnjom dinamikom unutar regiona ili je to deo nekih eksternih igrača, tajnih službi, zasad se ne možemo znati, ali ono što je sigurno je da novi igrači koji dolaze na scenu u ovim državama imaju izražen antifrancuski sentiment, kaže on.
„To je pogotovo vidljivo u Maliju koji je pre nekoliko meseci zatvorio svoj vazdušni prostor za prelet francuskih aviona, a pre neki dan i otkazao sporazum o vojnoj saradnji. Taj antifrancuski sentiment o je posledica koja se provlači još iz kolonijalnih vremena“, ističe Babić.
On napominje da je region zapadne Afrike jedini koji Francuskoj služi da ispolji status sile zbog čega ga drži uz sebe pokušavajući da ga kontroliše koliko god može. Videćemo, dodaje on, da li ovo zaista vodi ka nekom otimanju regiona zapadne Afrike od Francuske ili je to samo još jedna faza u međusobnim odnosima koji su se kretali od ljubavi do mržnje.
Stabilizujuće rusko prisustvo
„Ono što je bitno reći je da taj bezbednosni vakum koji nastaje povlačenjem Francuske sa tog prostora popunjava Rusija i to uglavnom sa svojom privatnom vojnom kompanijom Vagner. U protestima koji su pratili vojne pučeve i u Maliju i u Burkini Faso, nešto manje u Gvineji, bili su uočljivi mladi koji su protestovali noseći ruske zastave. Očigledno, uprkos izveštajima zapadnih medija, prisustvo vojnih trupa koje su povezane sa Rusijom, direktno, ili indirektno, je dobrodošlo među stanovništvom“, ističe stručnjak za Afriku.
Po njegovoj oceni to da su ruske jedinice bile umešane u incident je samo na nivou spekulacija.
„Rusko vojno prisustvo, odnosno prisustvo Vagnera definitivno postoji na zapadu Afrike i smatram da je veoma stabilizujuće i pruža podršku međunarodno priznatim vladama tih država u kojima se nalaze. Trenutno su u Centralnoafričkoj republici i Maliju“, precizira Babić.
To su, kako kaže, jedinice koje uglavnom služe za izvođenje nekih specijalnih operacija koje lokalna vojska nije u mogućnosti da izvede i za pružanje obuke.