SRBIJA

Mihajlović: Gasna interkonekcija sa Bugarskom najvažnija

Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, izjavila je danas u Sofiji da je izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom prioritet za Srbiju, jer će završetkom tog gasovoda dobiti mogućnost snabdevanja gasom sa LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana.
Sputnik
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Ona je, zajedno sa bugarskim ministrom Aleksandrom Nikolovim, u Sofiji prisustvovala potpisivanju ugovora između „Bulgartransgasa“ i „DŽD internacional gasa“ za projektovanje, isporuku potrebnog materijala i opreme, izgradnju i puštanje u rad interkonekcije na bugarskoj teritoriji.
„Izgradnja interkonekcije sa Bugarskom je za nas najvažniji projekat. Radovi na našoj strani počeli su u januaru, danas je potpisan ugovor za radove na bugarskoj strani, čime će biti ubrzan proces izgradnje interkonekcije i sigurno je da će sve biti završeno do septembra naredne godine. Tada ćemo dobiti mogućnost snabdevanja gasom sa LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana“, rekla je Mijalović, prenosi Tanjug.
Ona je u Sofiji učestvovala na sastanku ministara energetike „Jugoistočna energetska tranzicija - regionalna saradnja za energetsku bezbednost, diverzifikaciju i tranziciju“, zajedno sa ministrima energetike Bugarske, Rumunije, Grčke, Severne Makedonije, Ukrajine, Azerbejdžana i Turske, kao i sa predstavnicima EK i Energetske zajednice.
„Razgovarala sam sa zamenikom turskog ministra energetike o slobodnim kapacitetima za nas u Turskom toku, kao i sa azerbejdžanskim ministrom i o snabdevanju gasom iz ove zemlje, ali i o razvoju novih tehnologija, pre svega kada je reč o vodoniku.
Na sastanku smo razgovarali o punjenju skladišta pre početka zimske sezone i ubrzanju dekarbonizacije energetskog sektora, kao i o potrebi za zajedničkim reagovanjem u slučaju dodatnih poremećaja, saradnji i solidarnosti“, rekla je ona.

Cilj Srbije je da obezbedi više snabdevača gasom

Kako je navela, formiranje Regionalne radne grupe će doprineti smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača i uticati na povećanje energetske bezbednosti regiona. Prema njenim rečima cilj je Srbije da obezbedi više snabdevača gasom, jer je to jedini način da budemo energetski bezbedni.
„Danas smo imali prvu radnu grupu u kojoj su sve države partneri koje žele da smanje zavisnost od jednog dobavljača, u našem slučaju je to zavisnost od Ruske Federacije. Da smo ranije radili na diverzifikaciji ne samo ruta, već i dobavljača, bilo bi jednostavnije, ali se cela Evropa opustila. Krajnje je vreme da učinimo sve što možemo kako bismo imali više dobavljača, jer je to jedini način da budemo bezbedniji. Znamo šta znače ratovi i kriza i zato je posebno važno da nastupimo zajedno i obezbedimo dovoljne količine energije. Povećanje energetske bezbednosti i diverzifikacija u mnogim zemljama Evrope trebalo je da se dese ranije, a ne da čekamo krizu i shvatimo koliko je loše zavisiti od jednog dobavljača, koji god bio“, rekla je Mihajlović, saopštilo je resorno ministarstvo.
Regionalna radna grupa deo je Platforme EU za kupovinu energije i predlozi će biti deo pripremnih scenarija EK za sprovođenje zajedničkog plana za pristupačniju, sigurniju i održiviju energiju, koji će biti predstavljen sredinom maja.
„Važno je da ovaj sastanak pošalje i poruku soliradnosti i zajedništva, jer su neke stvari iznad politike. Ovde su i zemlje članice EU, predstavnici EK, Energetske zajednice, ali i drugih država koje nisu u EU, ali su važne za čitav lanac snabdevanja, kao što je Azerbejdžan, ili država koje su u procesu pridruženja poput naše zemlje i Severne Makedonije“, rekla je Mihajlović u Sofiji, gde je učestvovala na sastanku ministara energetike „Jugoistočna energetska tranzicija - regionalna saradnja za energetsku bezbednost, diverzifikaciju i tranziciju“.
Komentar