EKONOMIJA

Vreme za štednju energenata – kako do racionalne potrošnje u Srbiji

Skupi energenti su svima u svetu pa i Srbiji nametnuli vreme štednje u kome, izvesno je, više nećemo moći da računamo na grejanje u aprilu, kao usred zime. Gde su moguće uštede, kako će izgledati racionalna potrošnja energenata o čemu će biti donete odgovarajuće odluke i u čemu će morati da učestvuju svi – od države do građana?
Sputnik
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Da li ćemo se čeličiti tuširanjem više hladnom, nego toplom vodom, kako je to nedavno sugrađanima, u cilju štednje energenata, sugerisao jedan od nemačkih ministara, ili će to u srpskom slučaju izgledati drugačije, tek da ćemo morati i mi da racionalizujemo potrošnju energenata jasno je posle izjave ministarke energetike. Zorana Mihajlović je ovih dana najavila da će Srbija morati da donosi određene odluke u cilju racionalizacije potrošnje i da ćemo svi u tome morati da učestvujemo. Naprosto, koliko god da smo spremni za svaki scenario, jeftine energije više nema.

I u Srbiji vreme za štednju energije

Sasvim konkretno – moraćemo da se ponašamo racionalnije i da štedimo, kaže ona, ocenivši neverovatnim da smo prethodnih dana potrošili milion kubnih metara gasa na grejanje, umesto da su te količine završile u skladištu.
Šta po pitanju racionalizacije može da uradi država u čijim je rukama naš energetski sistem?
Odgovarajući na to pitanje, ekspert u sektoru energetike i resursa u „Diloitu Srbija“, nekadašnji direktor „EPS Snabdevanja“, Željko Marković smatra da država može da utiče kako na kupca, tako i na sistem za prenos i distribuciju električne energije.
„Što se tiče samog sistema tu uštede uvek mogu da se naprave tako što će se gubici električne energije svesti na što manji nivo. Njih ne možemo da nemamo, oni prosto moraju da postoje, ali onaj prekomeran deo gubitaka može da se smanje raznim merama. Inoviranje mreže, povećanjem preseka provodnika, redovnim održavanje mreže, njenim planiranjem tako da nije preopterećena, mogu se smanjiti ti tehnički gubici“, kaže Marković za Sputnjik.
Racionalna potrošnja energenata podrazumeva i smanjenje gubitaka u prenosu i distribuciji električne energije

Smanjiti gubitke u prenosu i distribuciji

Drugi su, kako dodaje, komercijalni gubici koji mogu da budu smanjeni, svođenjem krađe električne energije na minimum, zamenom neispravnih delova i merne infrastrukture - starih brojila novim pametnim, daljinskim očitavanjem potrošnje struje.
Da prostora za smanjenje troškova te vrste ima najbolje svedoči prošlogodišnja konstatacija skupštinskog Odbora za energetiku da su tokom 2019. godine gubici električne energije bili veći od 11 odsto. Kako je tada primetio predsednik Saveta Agencije za energetiku, Dejan Popović, to znači da termoelektrana „Kostolac”, radi samo za gubitke.
Gubici u mreži su 2015. bili još veći i iznosili su oko 14 odsto.
On napominje da treba razlikovati gubitke prilikom prenosa električne energije i prilikom distribucije.
„Visokonaponski dalekovodi koji su u nadležnosti Elektromreže Srbije, gde je reč o prenosu električne energije, a distributivni je ispod 110 kilovolti naponskog nivoa i to je distributivna mreža. Nama su gubici u prenosu u skladu sa evropskim prosekom i tu nemamo povećane gubitke. Gubici u elektrodistributivnom sistemu su nam veći u odnosu na evropski prosek i tu imamo značajnih problema“, kaže nekadašnji direktor „EPS Snabdevanja“.

I kupci da štede

Iako se i ti gubici smanjuju iz godine u godine, kako primećuje, još nismo blizu željene, targetirane vrednosti.
Marković ističe da bi i kupci električne energije mogli da naprave uštede.
„Sa strane kupaca, tu zavisi da li je u pitanju industrija ili domaćinstvo. U svakom slučaju primena svih mogućih mera energetske efikasnosti može da dovede do ušteda. U industriji je to racionalizacija procesa korišćenja mašina, odnosno korišćenje onih modernijih koje rade sa manje gubitaka. Tu je velika gama mogućnosti i zavisi konkretno od industrije do industrije“, kaže naš sagovornik.
Zamena dotrajalih brojila i daljinsko očitavanje utrošene struje doprinosi smanjenju komercijalnih troškova

I industrija i domaćinstva

Kod domaćinstava je po sredi mera izolacije, zamene prozora onim energetski efikasnijim koji manje odlivaju toplote, kao i upotreba kućnih aparata koji manje troše, koji su energetski efikasniji. Recimo zamena sijalica led sijalicama, korišćenje solarnih panela na krovu, kada je u pitanju grejanje korišćenje toplotnih pumpi i invertorskih klima uređaja koji su vrsta toplotnih pumpi. Korišćenje indukcionih ploča umesto šporeta takođe troši manje energije prilikom kuvanja jer se, kako objašnjava, efikasnije obavlja prenos toplote.
Na pitanje šta je na kraći rok moguće preduzeti od tih mera, a šta zahteva duže vreme, stručnjak za energetiku u „Diloitu“ kaže da ćemo bilo šta da preduzmemo uticati na smanjivanje potrošnje.
Naravno, sređivanje cele distributivne mreže ne može da se uradi za godinu dana, tu treba više vremena, ali i kod prenosne mreže, kaže on. Kada su u pitanju mere koje se tiču domaćinstava i u industriji to sve zavisi od toga koliko kupci imaju novca. Ako je zbog velikih troškova energije njihov proizvod skuplji sigurno će naći računicu da to brže urade, da probaju da uštede što je više moguće, ocena je Markovića.
Komentar