VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Brojni prosvetni radnici u Hrvatskoj ovih dana protestuju zbog namere da se ukinu programi srednjih stručnih škola, jer se ukidaju odeljenja za deficitarna zanimanja.
Nova struktura školstva trenutno je na javnoj raspravi u kojoj žustro učestvuje i poslanica SDSS Dragana Jeckov iz Vukovara.
Udar na ćirilicu i na privredu
Ona za Sputnjik kaže da je zabrinjavajuće što u Srednjoj strukovnoj školi u tom gradu sledi smanjenje upisa za četiri zanimanja: konobar, poslastičar, mesar i turističko–hoteljerski komercijalista. Reč je o nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, ali pre svega, kako kaže, šteta bi nastala za hrvatsku privredu.
„Prema prognozama za naredni period projekcija je da će trebati oko trideset hiljada radnika u turističkoj sezoni u Republici Hrvatskoj, upravo ovih i srodnih zanimanja. Sa druge strane imamo ukidanje upravo tih deficitarnih zanimanja o kojima su vrlo često i vrlo jasno govorili i poslodavci, kaže Jeckovljeva za Sputnjik.
Ona dodaje da se reforma srednjoškolskog strukovnog obrazovanja pravda neophodnom racionalizacijom pojedinih programa, odnosno zanimanja, zbog malog broja učenika, ali nemalu srpsku zajednicu na istoku zemlje brine dodatni problem.
„Nas kao pripadnike srpske zajednice, naravno, najviše zabrinjava upravo ukidanje nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i tome ćemo se usprotiviti, jer nas na to obavezuju i Ustav i Zakon o pravima nacionalnih manjina, ali i niz međunarodnih dokumenata koji na to obavezuju Republiku Hrvatsku“, ističe naša sagovornica.
Ona je već reagovala u Saboru, obrativši se direktno premijer Andreju Plenkoviću, a kako kaže, klub zastupnika SDSS-a, ali i zainteresovana fizička i pravna lica će učestvovati u javnoj e-raspravi i navesti razloge zašto ne treba da dođe do ukidanja spornih, preko potrebnih deficitarnih zanimanja.
„Imamo jednu potpuno neracionalnu situaciju, nerealnu situaciju da uvozimo radnike za potrebe turističke sezone, a sa druge strane gasimo odeljenja, odnosno zanimanja koja su preko potrebna upravo u turizmu, ali i u drugim oblastima privrede u Hrvatskoj. I roditelji su zabrinuti, i oni upozoravaju, jer će ovakva struktura upisa zahtevati da deca moraju da putuju u veće gradove kako bi se upisala na zanimanja koja žele, što će svakako uticati i na njihov kućni budžet“, kaže.
Naša sagovornica dodaje da Srbe, inače, kada je reč o maternjem jeziku, štite okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima.
Zakon o pravima nacionalnih manjina jasno propisuje da se škole sa nastavom na jeziku i pismu nacionalnih manjina mogu osnivati i što je još važnije, odgoj i obrazovanje sprovoditi za manji broj učenika od onog koji je propisan za školske ustanove sa nastavom na hrvatskom jeziku.
Potpredsednik SDSS-a i zastupnik u Saboru Dragana Jeckov
© Foto : Sputnjiku ustupila Dragana Jeckov
I Ustavni sud štitio jezik manjina
O tome se svojevremeno oglasio i Ustavni sud i dao preporuku u kojoj se kaže da bi organizovanje nastave u kojoj se zahteva najmanje 10 učenika za odeljenja za pripadnike nacionalnih manjina uskratilo deci pravo da se školuju na svom jeziku i pismu.
„Čak i jedan đak, eventualno dva su dovoljna da se formira odeljenje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i da se na taj način sačuva zanimanje“, kaže poslanica SDSS-a.
Dragana Jeckov na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je optimista, očekuje da će se o ovoj temi još razgovarati na nivou Ministarstva prosvete.
„Vidljivo je da su reakcije mnogobrojne, sindikata, profesora, nastavnika, ali i drugih političkih opcija. Verujem da ćemo ipak na ovom nivou još razgovarati o ovoj temi, da do takve racionalizacije na uštrb odeljenja na kojima se nastava odvija na jeziku i pismu nacionalnih manjina neće doći. To ne bi bilo dobro ni za koga“, zaključuje Dragana Jeckov.
I pored protivljenja javnosti i nemilih scena sa ulica Vukovara u kome su i razbijane table sa ćiriličnim natpisima, nastava na srpskom jeziku i pismu, po takozvanom modelu A, odvija se u 12 osnovnih, sedam srednjih škola i pet vrtića na istoku Hrvatske.