VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na pitanje da li Rusija želi da se Vladimir Zelenski preda i da li je to uslov za mir, Lavrov je odgovorio da Rusija ne zahteva da se on preda.
„Zahtevamo da on izda naređenje za oslobađanje svih civila i zaustavljanje otpora“.
„Naš cilj ne uključuje promenu režima u Ukrajini. To je američka specijalnost. Oni se time bave po celom svetu“, dodao je ministar.
Prema njegovim rečima, „želimo da osiguramo bezbednost ljudi na istoku Ukrajine, da im ne preti ni militarizacija ni nacifikacija ove zemlje i da nema pretnji po bezbednost Ruske Federacije sa teritorije Ukrajine“.
On je dodao da bi Zelenski mogao da donese mir u zemlji ako primora „neonacističke bataljone“ da prestanu sa otporom.
Kako je naveo, sve probleme mogao je da reši bivši predsednik Petro Porošenko, koji je izabran 2014. godine pod sloganom „Mir u Donbasu“, ali je zatim započeo rat. Mogao je da reši i Zelenski, koji je takođe predstavljao sebe kao „predsednika mira“.
„Imao je sve šanse. Sve karte i aduti su bili u njegovim rukama“, dodao je Lavrov.
Međutim, Zelenski je odlučio da javno izjavi da nikada neće poštovati Minske sporazume.
Ukrajina sabotira pregovore
Lavrov je istakao da Kijev sabotira pregovore sa Rusijom.
Prema rečima ruskog ministra, on je „potpuno ravnodušan prema onome što Zelenski opovrgava ili ne opovrgava“.
„Njemu se ne može verovati. On za jedan dan može nekoliko puta da promeni svoju poziciju“, rekao je ministar.
„Čuo sam da je rekao da na pregovorima nećemo ni razgovarati o demilitarizaciji i denacifikaciji. Prvo, oni sabotiraju te pregovore, isto kao što su osam godina sabotirali Minske sporazume“, dodao je šef ruske diplomatije.
Prema njegovim rečima, Ukrajina želi prvo da dobije bezbednosne garancije od Zapada, iako su te garancije prvobitno morali da se dogovore svi, uključujući i uz učešće Rusije.
On je podsetio da su u martu u Istanbulu date „neke“ konture sporazuma, posebno spremnost Ukrajine da bude neutralna, vanblokovska, nenuklearna zemlja, uz razumevanje da će joj biti date bezbednosne garancije. Posle toga je nakon sopstvenog predloga Ukrajina promenila stav.
„Sada pokušavaju da pregovore grade drugačije. Između ostalog, žele prvo da dobiju bezbednosne garancije od Zapada, iako je u početku o tim garancijama trebalo da se dogovore svi zajedno, uključujući i Rusija“, objasnio je Lavrov.
O vojnoj operaciji
Ruska vojska neće veštački prilagođavati svoja dejstva tokom specijalne operacije u Ukrajini ni za jedan datum, uključujući Dan pobede.
On je objasnio da će se u Rusiji svečano proslaviti 9. maj, kao i uvek, i prisećati se onih koji su pali za oslobođenje Rusije i drugih republika bivšeg SSSR-a, za oslobođenje Evrope od nacista.
„Tempo operacije u Ukrajini zavisi, pre svega, od potrebe da se minimiziraju bilo kakvi rizici za civilno stanovništvo i ruske vojnike“, rekao je ministar.
Na pitanje šta može da se desi u vezi sa predstojećim Danom pobede, ministar je naveo da je „u Sovjetskom Savezu postojala tradicija da se za neki praznik uradi nešto veliko.
„Koncentrišemo naša dejstva u Ukrajini isključivo na zadatke koje sam pomenuo“, dodao je on.
Lavrov je objasnio da je te zadatke „objavio predsednik Rusije Vladimir Putin – zaštita i bezbednost civilnog stanovništva, odsustvo bilo kakvih pretnji na teritoriji Ukrajine za njih i za Rusiju u vezi sa ofanzivnim oružjem i nacifikacijom, kojoj na Zapadu aktivno pokušavaju da umanje značaj“.
Amerikanci i Kanađani obučavali neonaciste
Lavrov je naveo da su Sjedinjene Američke Države i Kanada odigrale vodeću ulogu u obučavanju neonacista u Ukrajini.
„Što se tiče ‘Azova’ (protiv čijih pripadnika su pokrenuti krivični postupci u Rusiji), sada se objavljuju materijali koji potvrđuju da su Amerikanci, a posebno Kanađani imali vodeću ulogu u obuci ultra-radikalnih, otvoreno neonacističkih jedinica u Ukrajini“, istakao je Lavrov.
„Svih ovih godina cilj je bio da se neonacisti priključe redovnim oružanim snagama Ukrajine. Na taj način bi u svakoj jedinici (bataljonu, puku) ljudi iz ‘Azova’ imali vodeću ulogu. Čitao sam takve materijale u zapadnoj štampi. To što je ‘Azov’ otvoreno neonacističko udruženje – to je na Zapadu prihvaćeno bez ikakvog oklevanja sve do situacije početkom 2022. godine, kada su počeli, kao po komandi, da menjaju svoj stav“, dodao je ministar.
Histerična želja Kijeva da izvuče militante iz fabrike „Azovstalj“ u Marijupolju na teritoriju koju kontroliše Ukrajina je zbog činjenice da oni mogu da potvrde prisustvo plaćenika, rekao je ruski ministar.
„Situacija sa konfrontacijom u fabrici ‘Azovstalj“ u Marijupolju i uporna, čak histerična želja Zelenskog, njegovog tima i njegovih zapadnih pokrovitelja da dobiju da se svi ovi ljudi izvuku i pošalju na teritoriju Ukrajine, je zbog činjenice da ima mnogo likova koji će potvrditi prisustvo plaćenika, možda i aktivnih oficira zapadnih armija na strani ukrajinskih ekstremista“, objasnio je Lavrov.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.