Takvu „ponudu koja se ne odbija“, donela je u Beograd i region Karen Donfrid, pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.
Tri američke ponude
Njene suštinske poruke rukovodstvu Srbije, izrečene u društvu američkog izaslanika Gabrijela Eskobara i ambasadora u Beogradu Kristofera Hila, mogu da se sažmu u tri tačke:
Uvedite sankcije Rusiji – to pitanje vam je na stolu!
Okončajte pregovore sa Kosovom međusobnim priznanjem!
Okrenite leđa rukovodstvu Republike Srpske jer mi kažemo da oni žele da sruše Bosnu i Hercegovinu!
Velikodušno, širokogrudo, sa puno poštovanja. Prosto da se zapitamo kako se zvanični Beograd sam ranije nije setio da ispuni sve ove domaće zadatke iz Vašingtona zarad svetle evroatlanske, antiruske i antisrpske budućnosti. Pa, zamislite, čak će i Kosovo da prizna Srbiju.
Ove javno izrečene poruke američke delegacije, produbio je bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri otkrivši da je cilj „iskusnog tima“ iz Amerike da Srbija utiče na to da Rusija ne uloži veto na priznanje Kosova u UN kao i da omogući centralizovanu Bosnu i Hercegovinu.
Ko to ne bi prihvatio
Sve jasno i otvoreno. Sve bolje od boljeg, primamljivije od primamljivijeg. Da se čovek jednostavno zapita, da l' je moguće da se uopšte rodi neki srpski vladar koji to ne bi oberučke odmah prihvatio.
Ali, da ironiju i cinizam ostavimo malo po strani. Stvar je više nego ozbiljna.
Posle ovog ultimatuma Amerikanaca, koji praktično znači ukidanje i samorazaranje Srbije i njene samostalnosti, javno je i organizovano, iz više oružja ispinovana jedna sasvim druga, potpuno izmišljena, iskonstruisana i zlonamerna teza.
Vojske teledirigovanih analitičara političkih NATO insajdera, prilježnih evroatlanskih apartčika, razmileli su se po televizijama i tabloidima da objasne zabrinuto kako se u stvari Vladimir Putin zalaže za nezavisno Kosovo.
Iskorišćena je jedna rečenica predsednika Rusije u kojoj on na primeru Kosova i Luganske i Donjecke republike potpuno razobličava dvostruke aršine Zapada i njihovo razaranje svetskog poretka da bi se sa naslovnih strana reklo:
„Putin radi protiv Srbije“!
Velika „briga“ za Srbiju
Stvar je dakle dobila dimenzije potpunog i ogoljenog ludila. A, da paradoks bude grandiozan, u toj „brizi“ za integritet Srbije i u packama Rusiji „koja nas izdaje“ prednjačili su upravo oni koji se već godinama potpuno otvoreno zalažu za nezavisno Kosovo.
Cilj medijskog kontranapada bio je jeftin i providan, da se stvori efekat da Rusija okreće leđa Srbiji, tako da bi i Beograd odmah trebalo da uvede sankcije Moskvi.
Naravno, zvanična Rusija odmah je objavila da apsolutno poštuje teritorijalni integritet Srbije i Rezoluciju 12 44 i da priznanje nezavisnog Kosova ne dolazi u obzir. I da pozicija nije pomerena ni za jotu.
Ali, ovdašnja spremnost da se ponižava elementarna inteligencija naroda prosto je zapanjujuća. I to nije novo.
Oprostiće nam NATO što nas je tukao
Tako se godinama iznose, šire, i kao refren ponavljaju nadrealne i bezumne teze.
Na primer, da nije NATO kriv što je 1999. jezivom agresijom usred Evrope razarao Srbiju nego Rusija koja to „nije sprečila“.
Ili, da nisu krive Zapadne vojske koje nisu zaustavile pogrom Srba sa Kosova 17. marta, nego su krivi ruski vojnici koji su ranije otišli iz južne srpske pokrajine.
Ili, evo sada, da nije kriv Zapad koji bespravno otima Kosovo i priznao je tu lažnu državu, nego Rusija koja neprekidno dve decenije u Savetu bezbednosti UN, pa i danas, brani poziciju Srbije oko Kosova i Metohije.
Ali, vratimo se na kraju na predivnu ponudu Amerikanaca Srbiji, ona je sada tema. Zamislimo se pred tim bleštavim zapadnim vrednostima koje su nam poslužene na Bajdenovoj tacni.
I odaberimo put.