Kada zahteve koje su SAD stavile pred Srbiju kreativni tumači objašnjavaju ekonomskim benefitima i „budućnošću naše dece“, oni nameću zaključak da bi - odricanjem od teritorijalnoig integriteta i uvođenjem sankcija Rusiji, Srbija donela hrabru i razumnu odluku. Zašto je ponuda Zapada upućena Srbiji - sve za ništa - u najmanju ruku nepristojna, te šta se zapravo krije iza priča o evrointegracijama i standardu običnog čoveka?
Tvrdnja koja ne odgovara istini
Dva meseca sukobu u Ukrajini, pokazalo je, kaže pisac Slobodan Vladušić, da prisustvujemo ratu između Nato i kolektivnog Zapada na jednoj strani i Rusije na drugoj strani. Izvesno je, kaže, da ekonomske sankcije koje je EU uvela Rusiji, imaju vrlo ozbiljne i vrlo negativne posledice i za građane evropskih zemalja i da u velikoj meri urušavaju i ono na čemu se temeljio prestiž EU, a to je stanadard običnog čoveka.
Pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid i specijaln izaslanik Stejt Departmenta Gabriel Eskobar u poseti Beogradu
© STRAHINJA ACIMOVIC
„Sasvim sam siguran da će kvalitet života u nastupajućem vremenu opadati i u Srbiji, bilo da Srbija uvede sankcije Rusiji, bilo da to ne uradi. Dakle, tvrdnja da možemo da sačuvamo sadašnji životni standard, ukoliko uvedemo sankcije Rusiji ne odgovara istini. Izvesno je da ćemo živeti lošije, to je neminovno“.
EU ni sebi ne može da pomogne
Ukoliko uvedemo sankcije Rusiji, izvesno je, smatra Vladušić, da nećemo dobiti ništa opipljivo, jer EU ni sebi ne može da pomogne, a u vreme kada je mogla da nam pomogne, nije pokazivala želju da to uradi.
Zastave Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u Briselu
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ „Proces pristupanja EU je praktično stopiran, a samo članstvo u ovoj organizaciji danas ne izgleda više onako privlačno kao devedesetih godina prošlog veka“.
Drugo i važnije pitanje je šta ćemo izgubiti ukoliko uvedemo sankcije Rusiji?
Zapad bi završio proces započet devedesetih
Vladušić kaže, za početak, pristup jeftinim energentima, bez čega srpska ekonomija gubi svaki smisao.
„Drugo, gubimo rusku međunarodnu podršku koju Srbija sada ima, što znači da nećemo biti u stanju da branimo Kosovo, niti Republiku Srpsku. Ukoliko bismo uveli sankcije Rusiji, Zapad bi mogao da u bliskoj budućnosti iskoristi nezainteresovanost Rusije za Srbiju i da završi jedan proces koji je započeo devedesetih godina prošlog veka, a nastavio se i posle 5. oktobra, priznanjem Kosova, secesijom Crne Gore i stvaranjem antisrpskog identiteta u Crnoj Gori i neprekidnim pritiscima na Republiku Srpsku kako bi se smanjile njene nadležnosti“.
Srpski narod bio bi talog Evrope
Završetak tog procesa je, kaže, Srbija svedena na Beogradski pašaluk čime bi se srpski narod pretvorio u talog Evrope.
„Kome bi se srpska vlast tada mogla obratiti za pomoć? Nikome. I pošto ne bi imalo nikakvu rusku podršku, kao protivtežu Zapadu, po logici stvari, vlast u tom pašaluku bi tada bila u potpunosti kompradorska, korumpirana i antisrpska, a život običnog čoveka bi malo vredeo u svakom smislu“.
Rusiji ne treba Beogradski pašaluk
Razume se da će, kaže Vladušić, Zapad pritiskati Srbiju da uvode privredne sankcije Rusiji, i ti pritisci će negativno uticati na život građana: i mi ćemo, kao i cela Evropa živeti lošije.
Protestni skup „Ne u moje ime”
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ako je već nužno da nam sankcije nešto uzmu, hajde da onda sačuvamo bar nešto što nam može pomoći u budućnosti, a to je razumevanje Rusije. Rusiji je potrebna jedna normalna, razvijena i stabilna Srbija na Balkanu, Srbija koja bi sačuvala svoju multivektorsku spoljnu politiku. Rusiji ukratko, nije potreban Beogradski pašaluk“.