Ako je nešto i ostalo nedorečeno u inače dosta ekslicitno iznetim zahtevima SAD, a koje je prilikom posete Beogradu iznela zvaničnica Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju, razjasnio je bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri. On je kratko izložio strateške ciljeve SAD za Zapadni Balkan. Po njemu, „ iskusni tim“ iz Amerike ima zadatak - da ubedi Srbiju da prizna nezavisnost tzv. Kosova i izbegne ruski veto u SB UN, pridruži se sankcijama Rusiji, a da se Bosna i Hercegovina odstranjivanjem „remetilačkih“ ( čitaj Dodik) faktora centralizuje.
„To je nemoguć zadatak“, ocenio je Montgomeri, uz dodatnu opasku da je Srbija u „nemogućem položaju“.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić ide korak dalje i zaključuje da se od Srbije traži da dobrovoljno pristane na samoubistvo i poniženje.
Uz to, on opominje da svi pomenuti zahtevi i pritisak koji se vrši na Srbiju intenziviraju liniju vatre o kojoj je govorio Džon Keri gde je, kaže, zanimljivo, nas i Moldaviju stavio u isti kontekst pri čemu je Moldavija kao što vidimo na ivici sukoba.
Zahtevi koji su izneti pred Srbiju po svemu su neprihvatljivi, ali to je ono što NATO najmanje interesuje. Za njih je, kaže, Srbija rupa u strateškoj dubini, i to ne samo država Srbija već i i Srbi kao politički faktor u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj ili Makedoniji. Srbi kao faktor iskaču iz slike ujedinjene Evrope i ujedinjenog fronta koji se pravi prema Rusiji
„Idealna Srbija za Zapad je Srbija koja ne postoji, ili ukoliko postoji da njena sadržina ostane nepromenjena do neprepoznatljivosti. Mi smo posle otvorene ratne faze sa NATO od 1991. do 2001. kada smo imali poslednji rat u Preševu, bez obzira na mirnodopsku fazu bili pod konstantnim pritiscima čiji bi konačan rezultat bio ulazak u NATO. Pritom, Srbiji u toj Alijansi nije namenjena uloga pesnice prema Istoku, poput Poljske i Ukrajine, već razdrobljene i razoružane zemlje“ .
Pregovore Srbije sa Zapadom Gajić naziva borbom Davida i Golijata.
„To su pregovori sa potencijalnim agresorom, dakle pregovori sa neprijateljem. Sve vreme mi imamo ples suprostavljenih strana. Mislim da je narod kod nas poprilično svestan, jasnije danas nego 1999. položaja u kojem se nalazimo. I sami izbori su pokazali da je narod podržao Rusiju“.
Odlučan odgovor Srbije na preteće tonove koji stižu od američkih izaslanika videli smo, kaže Gajić, 6. aprila kada su, ne slučajno na Vaskrs, u Beograd sleteli kineski vojni avioni koji su dovezli divizion FK-3 PVO sistema čime je odbrambena sposobnost Srbije pojačana.
Istog dana su se čuli Vučić i Putin.
Međutim, kaže, vlast je svesna antinatovske i antizapadne orjentacije naroda koji se u svim pregovorima sa Zapadom nameće kao destabilišući faktor.