Ovo je mišljenje Milorada Kojića, direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih. On za Sputnjik kaže da, pored činjenice da je tužilaštvu bilo potrebno toliko vremena da podigne optužnicu, postoji generalno sumnja u pravosuđe na nivou BiH.
"U ovom konkretnom slučaju s obzirom da smo i mi dostavljali dokazni materijal tužilaštvu, tužilac jeste zasnovao optužnicu na osnovu raspoloživih dokaza, činjenica i svedoka, što ju je potkrepilo, ali ipak ostaje neizvesnost,“ konstatuje Kojić.
Kako ističe, postoji nepoverenje i strah kako će dalje proces odvijati na sudu, imajući u vidu praksu kakvu je taj sud do sada pokazao.
„U određenim predmetima tužioci nisu imali ni želje ni volje da sam predmet završe i pustili su da se neki slučaji okončaju kako su okončani, pod političkim uticajem i s željom da se zaštite Bošnjaci,“ kaže on.
U pravičnost suda i tužilaštva BiH ne veruje ni srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji takođe ukazuje da je optužnica kasno podignuta.
"Nemam razloga da verujem u pravičnost i pravdu koju bi izrekao sud BiH niti u tužilaštvo koje je oklevalo svih ovih godina da podigne optužnicu za očigledan zločin koji se desio u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu", poručio je Dodik.
Dovoljno dokaza
Milorad Kojić ističe, s druge strane, da kad bi pravde bilo presuda svakako treba da bude osuđujuća.
„Ono što mogu da kažem zasigurno jeste da je prikupljeno sasvim dovoljno dokaza i da bi jedina realna presuda bila osuđujuća,“ kaže on.
On takođe smatra da, iako su glavni akteri i „glavešine“ vojske BiH ili pomrli ili van zemlje, da i oni treba da budu obuhvaćeno presudom, odnosno njihova uloga u masakru u Dobrovoljačkoj.
Sve je počelo pošto je vojska BiH otvorila vatru na vojsku JNA koja je napuštala Sarajevo, prema dogovoru o povlačenju, a u zamenu za puštanje na slobodu predsednika Bosne i Hercegovine - Alije Izetbegovića, koga je dan pre zarobila JNA. Odgovorni za ovaj masakr bili su Ejup Ganić i Jovan Divjak. Divjak koji je bio na čelu Armije BiH umro je prošle godine, a u nekoliko navrata je hapšen po optužnici iz Srbije za slučaj Dobrovoljačka, ali je uvek ubrzo i puštan.
Inače, optužnica se odnosi na 3. maj 1992.godine kad je napadnuta kolona JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Tada je, prema tužilaštvu, ubijeno sedam vojnika, više od 20 ranjeno, a 207 zarobljeno i kasnije izloženo fizičkoj torturi.
Prema izveštaju MUP Republike srpske, sudskim spisima i podacima Republičkog centr aza istraživanje ratnih zločina Republike Srpske, ovaj događaj, kao i ubistva 2.maja vode se pod nazivom "slučaj Dobrovoljačka" kada su poginula 42 pripadnika JNA.
Tužilaštvo BiH je 2012. obustavilo istragu protiv 14 osoba za slučaj "Dobrovoljačka" da bi šest godina kasnije ponovno otvorilo istragu protiv Ejupa Ganića, Zaima Backovića, Hasana Efendića, Jusufa Pušine i Emira Švrakića u predmetu "Dobrovoljačka ulica". Istraga je nastavljena zbog sumnje da je počinjen ratni zločin, a odlukom je van snage stavljena ranija naredba o obustavljanju istrage od 17. januara 2012. godine u odnosu na pet lica i naređeno ponovno otvaranje istrage. Žalbe u odnosu na devet lica su odbijene kao neosnovane, a jedna je odbačena.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je utvrdio da je kolona JNA bila legitimni vojni cilj. Tribunal u Hagu te sudovi u Londonu i Beču ustanovili su da nema dokaza na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da je u Dobrovoljačkoj 3. maja data naredba za otvaranje vatre na kolonu JNA, te oslobodili odgovornosti bivše vojno-političke zvaničnike BiH Ejupa Ganića i Jovana Divjaka.
Tužilaštvo BiH zajedno sa Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA) BiH kao i MUP-om Republike Srpske, sprovelo je temeljnu istragu u okviru koje je saslušano više stotina svedoka navedenog događaja, među kojima i preživeli vojnici i civili, predstavnici porodica ubijenih i ranjenih žrtava, kao i veliki broj učesnika događaja.
Uz optužnicu, predloženo je saslušanje 277 svedoka, kao i više veštaka, a priloženo je više od 500 materijalnih dokaza kojima se potkrepljuju navodi optužnice, saopštilo je Tužilaštvo BiH.