Srpska svila za Zaharovu: Supruge ruskih zvaničnika nose marame sa motivima kosovskih svetinja

Ona je dobila ešarpu kao poklon od srpske delegacije, a ranije je za poklon ruskim zvaničnicima marame u Rusiju ponela i supruga nekadašnjeg ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina.

Na ovim maramama-platnima islikana je sva naša istorija.

Svileni dodir prošlosti

Olivera priča da je motive za svoje stvaralaštvo pronalazila u prošlosti i našem kulturnom nasleđu.

Slikarka Olivera Milunović

„Odlučila sam da svaka samostalna izložba bude u okviru velikog ciklusa Svileni dodir prošlosti koji je zamišljen kao predstavljanje nekog dela kulturnog nasleđa Srbije. Tako su se kao motivi na svili našli manastiri sa Kosova i Metohije, grb Nemanjića, motivi sa fresaka, praistorijska Vinča, Lepenski Vir. Veliki opus je nastao u okviru celine Kroz čipku i san, koja je imala za inspiraciju stvaralaštvo naše velike Milene Pavlović Barili, prikazana u galeriji „Kapor “ na Mećavniku“.

Platna- marame sa motivima srpskog srednjovekovalja

Simonida, dečanski prozor, studenička plastika

Glavna okosnica u stvaralaštvu je srpski srednji vek koji za Oliveru Milunović predstavlja neiscrpno blago i riznicu novih motiva. Najčešći motiv - Simonida.

Simonida

„Naslikati Simonidu veoma je izazovno, nimalo lako, svaki put drugačije, sa strepnjom da se njena čudesna lepota ne povredi. Čini mi se da svi posmatrači to istaknu kao nešto posebno. Studenički prozor, kamena plastika Dečana nešto je što se često može naći na mojoj svili. Srednji vek Srbije me je doveo na vrata naše najznačajnije kulturne institucije, Narodnog muzeja u Beogradu, a svilene slikane ešarpe sa motivima srpskog srednjeg veka, kulture Lepenskog Vira i Vinče uvrštene su i u zvanične suvenire muzeja“.

Putevima bogoslužbenih knjiga

Ono što je veoma važno, kaže, je što ti motivi žive svoj novi život u 21. veku koji baš i nije naklonjen toj estetici.

Svilena marama

„Oživljeni motivi kombinovani na jedan drugačiji način, stvaraju nove likovne vrednosti i ne dozvoljavaju da se ogromno kulturno nasleđe zaboravi“.

Svilena marama

O činjenici da je najveći broj svilenih poklona otišao u Rusiju, Olivera kaže da to izmiče nekom realnom objašnjenju ali da su naše veze takve i da marame danas putuju istim putevima kojima su nekad putovale bogoslužbene knjige.

Nestvarne kupole podsećaju na bajku

Iskorak iz srpske istorije, naša sagovornica napravila je slikanjem Hrama Vasilija Blaženog u Moskvi.

Hram Vasilija Blaženog na svili

„Kompozicija je bila sastavljena od pet ešarpi veličine 45h180 centimetra i kada sam krenula da radim shvatila sam da su te kupole nestvarno lepe, svaka je igra za sebe, a celina podseća na bajku. Stvaranje te kompozicije doživela sam kao putovanje kroz rusku bajku. Na neki čudan način ta daleka, a tako bliska zemlja je za mene asocijacija na bajke i Snežnu kraljicu.“

Pita sa višnjama za gospođu Konuzin

Hram Vasilija Blaženog u Moskvi, ali i srpska pita sa višnjama bila je tema razgovora sa suprugom bivšeg ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina.

„Imala sam priliku da u prijatnom ambijentu uz kafu i slatku pitu, u svom domu ugostim gospođu Konuzin i detaljno objasnim zašto su se na svilenim ešarpama našle kupole ruskih manastira i kako su me zasenili svojim bajkovitim izgledom. Bilo je to veoma prijatno iskusvo“.

Nebesko plava sa zidova Pećke Patrijaršije

Veliku pažnju javnosti privukla je i izložba Svilena lepota ćirilice 2018. u Galeriji Singidunum u Beogradu i 2019. godine u Rančićevoj kući u Grockoj u oviru Dana slovenske pismenosti.

Pripema za izložbu "Svilena lepota ćiriliće"

„Kombinovanjem likovnih elemenata preuzetih iz dekoracija sa Žiče u kombinaciji sa grbom Nemanjića stvorena su nova ćirilička srpska i ruska slova. Iscrtana precizno najpre na papiru, a potom preneta na svilene trake koje su prostor galerije ispunila plavom bojom, onom nebesko plavom sa zidova Pećke patrijaršije i Dečana, koja se ucrtala u moje oko još kao detetu“.