Autorka je sa svojim gostom koji je inače i redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti razgovarala o svetu muzike i duhovnim stvarima.
Sagovornik Marine Rajević objasnio je da dan započinje molitvom od kojih je ključna „Oče naš“.
„Kada se molimo za taj dan i dane koji će doći i svakog dana za taj dan za hleb. Tako i za slavu i za muku i za podvig i za trpljenje u tom danu jer samo u toj harmoniji svih strasti i osećanja počiva smislen život gde malo od toga pretekne i gde malo dobrote od jednog čoveka pređe na druge. Jer čovek u suštini za druge živi,“ kaže Božić.
Kako navodi kad ustane ujutru sebi uvek postavi pitanja: šta da podariš bogu za darove koje si dobio, ali i da li je dovoljno kadar da sve nosi i da li će mu se u tom danu susresti veština i vrlina.
„ Da li imam dovoljno i jednog i drugog da preživim taj dan da ostavim u njemu trag koji će biti nekome od koristi i da li i ta veština i ta vrlina imaju toliko snage da ne budu uludo potrošeni u nekom huku koji taj dan može da donese,“ objašnjava sagovornik emisije „Dok anđeli spavaju“.
Autorka emisije primetila je da je retkost da intelektualac dođe do tog duhovnog stadijuma da ovako razmišlja na šta je Božić odgovorio:
„To su pozicije čistoga uma koji jednostavnošću svojih procena treba da stane u tu nebesku harmoniju iako živi na zemlji. To nije pitanje samo inteligencije, niti pročitanih knjiga niti veština koje će doći kao posledice naših obrazovanja, to je jednostavno određeno naše primarno stanje koje pokreće jednu ličnost“.
Da bi čovek bio izložen formiranju, nastavlja Božić, on mora da bude pripremljen da sebe dovede u to stanje da na njega može da bude izvršen uticaj velikih energija i velikih informacija i pravih vrednosti.
„U to stanje se dolazi radom tako što se mnogo radi na sebi, putuje se, vrlo upitno se upijaju činjenice iz zvuka iz reči iz boe, ambijenata mnogih stanja u kojima se čovek nalazi jer dođe trenutak kada njegov um bude upodobljen da može, a bude predmet prijemčivanja tih vrednosti. Onda može da ih selektuje i koristi a ne da ih gotove strpava i da pravi krađu tih elemenata ,“ objašnjava on.
Božić smatra da iako većina sveta ophrvana svakodnevnicom živi krajnje utamničeno mi za razliku od njih u Srbiji živimo slobodno jer je naše stanje duha takvo.
„Dakle pravoslavlje nije dozvolilo da se politikom utamniči naš duh. Mi smo slobodni niko nas ne teroriše ulazimo slobodno u naše kuće i hramove, možemo slobodno da radimo ono za šta smo obdareni“, zapaža Božić.
Opširnije o duhovnom razvoju i povezanosti muzike i duha pogledajte u videu: