VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nakon Isusove smrti, rimske vlasti u Jerusalimu su odlučile da sakriju krst, jer su se bojali da će ga apostoli tražiti. Tri krsta, od kojih je na jednom bio razapet Isus, zakopana su u zemlju blizu Golgote. Tek posle 300 godina, Sveta Jelena, majka cara Konstantina Velikog, započela je potragu za njima.
Međutim, postojala su tri krsta, kako je znala koji je sveti? Tu se javljaju prva neslaganja. Jedna priča kaže da je krst je bilo moguće identifikovati zahvaljujući pločici sa imenom osuđenika. Drugi izvori pominju isceljenje smrtno bolesne žene.
Kako bi se što više ljudi poklonilo svetim relikvijama, krst je rasparčan, a delovi su poslati u Rim, Jerusalim i Carigrad.
Tokom narednih vekova krst je mnogo puta izgubljen. U 7. veku deo krsta je bio u vlasništvu Persijanaca. Za njih to nije imalo verski značaj, nego im je koristilo u pregovorima sa Vizantijskim carstvom. Tadašnji car je, međutim, u bici povratio krst i vratio ga u Jerusalim.
Na prelazu iz 10. u 11. vek muslimani su počeli da progone hrišćane u Jerusalimu. Hrišćani su tada sakrili krst, a nakon oslobođenja Svete zemlje, odneli su ga u Crkvu Groba Gospodnjeg. Međutim, tamo se nije dugo zadržao. Krst je netragom nestao tokom bitke kod Hitina. Ostaci krsta su trebali da donesu sreću krstašima. Međutim, izgubili su, a Jerusalim je pao pod vlast sultana Saladina.
Druga dva fragmenta krsta bila su relativno bezbedna. U 12. veku Luj IX Sveti ih je kupio zajedno sa navodnom Hristovom krunom od trnja i kopljem kojim je proboden. Mošti su bile sakrivene u Parizu. Nakon izbijanja Francuske revolucije nestali su. Ostalo je samo nekoliko većih komada krsta. Do danas se čuvaju u nekoliko evropskih hramova:
u katedrali svetih Mijahla i Gudule u Briselu,
bazilici Santa Kroče u Rimu;
katedrali Notr Dam u Parizu.
Međutim, ovo nisu jedine preživele relikvije, čestice časnog krsta nalaze se u crkvama širom sveta, međutim, samo se pomenute smatraju za Lignum Crucis, ili „pravim drvom krsta“, prenosi Nacionalna geografija.