Narodna banka Srbije je posle godinu i po dana podigla referentnu kamatnu stopu sa jedan na 1,5 odsto, što će značiti rast kamata na kredite. U kojoj meri će se to poskupljenje kredita odraziti na tržište nekretnina čija je cena usred pandemije krenula da raste i i dalje se ne zaustavlja.
Rast kamata i nekretnine
Đorđević, koji je i zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije, za Sputnjik napominje da se nekretnine u Srbiji i dalje u najvećoj meri kupuju za keš.
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, svega 14 odsto svih nekretnina u periodu 2019-2021. kupljeno je iz kredita. U odnosu na prethodni dvogodišnji period to je predstavljalo rast tek od nepunih dva odsto.
Gledajući samo stanove njihova kupovina kreditom u istom periodu porasla je šest odsto i stambenim kreditima je finansirana kupovina 34 odsto stanova.
„Referentna kamatna stopa koju propisuje NBS neće mnogo uticati na to tržište jer stambeni krediti i uopšte krediti za finansiranje kupovine nekretnina su jako malo dinarizovani. Na njih može da utiče rast EURIBOR-a pošto su to krediti koji se uglavnom obračunati u protivvrednosti evra i uglavnom se kamata vezuje za EURIBOR na stambene kredite koje banke daju. Tako da tek rast EURIBOR-a može značajno da utiče na kamatne stope na stambene kredite“, kaže Đorđević.
Veći uticaj EURIBOR-a
EURIBOR, koji je neznatno povećan je, međutim, već dugo i dalje u minusu.
On napominje da postoje stambeni krediti koji imaju fiksnu kamatnu stopu koji su do sada bili nešto nepovoljniji od kredita sa varijabilnom kamatnom stopom na koju utiče EURIBOR. Na te kredite sa fiksnom kamatnom stopom će verovatno nešto, ali ne mnogo značajno uticati rast referentne kamatne stope koju propisuje NBS, smatra Đorđević.
Prema računici urednika portala „Kamatica“, Dušana Uzelca, podizanje referentne kamatne stope će neznatno poskupeti kredite, pa će oni kojima imaju mesečnu ratu stambenog kredita od 250 evra u roku od tri do pet meseci imati povećanje od pet evra.
Đorđević ukazuje na to da bi opšta nesigurnost koju je prouzrokovala ukrajinska kriza mogla da se odrazi na način kupovine nekretnina.
Još više će se kupovati za keš
„Ta nesigurnost može da utiče na to da se smanji broj kreditnih kupaca, ali će uticati na to da se poveća broj kupaca koji kešom finansiraju kupovinu, koji će sa svojih štednih računa u bankama podizati novac i ulagati u nekretninu u strahu od događaja koji su pred nama“.
Da im ne propadne novac ljudi će ulagati u nekretnine, što se inače u Srbiji uvek dešava u kriznim okolnostima. To se dešavalo i pre 15 i pre 30 godina kada je počinjao rat u Jugoslaviji. U vreme ratova ljudi su gro para koje nisu ostale zarobljene u bankama držali u nekretninama, podseća Đorđević.
On smatra da ljudi bez krova nad glavom koji treba da rešavaju svoje stambeno pitanje to ne treba da odlažu ni u sadašnjim okolnostima. Čekanjem, kako kaže, ne dobijaju ništa, a rizikuju da se suoče sa još većim cenama kvadrata stana. Đorđević ne veruje da će u najnovijim okolnostima doći do smirivanja cena nekretnina ni u narednih nekoliko godina.
To što se dešava na našem tržištu nekretnina nije izolovan slučaj, već je, kako kaže, u pitanju opšti trend koji je krenuo sa pandemijom, a tome je samao dodala ukrajinska kriza. Cene i promet su svuda otišli mnogo na gore, od Amerike preko EU, do Emirata i dalje, ističe naš sagovornik.