Francuska pred odlukom – Makron ili Le Penova
Uoči drugog kruga predsedničkih izbora koji se u Francuskoj održavaju 24. aprila, svoje stavove su u samom finišu kampanje u televizijskom duelu sučelili aktuelni predsednik Emanuel Makron koji predvodi centristički pokret Republika u pokretu, i liderka Nacionalnog okupljanja Marin le Pen. Pitanje je – ko je bio ubedljiviji?
SputnikPrema rečima Dušana Gujaničića sa Instituta za političke studije, u Francuskoj je tradicija od 1974. godine da između dva kruga izbora finalisti imaju televizijski duel koji može biti odlučujući. Tako su se sada, praktično u reprizi trke za predsednika iz 2017. godine, u duelu ponovo našli Le Penova i Makron, u trenutku kada su oči sveta uprte u sukob u Ukrajini.
Le Penova smirena, Makron ofanzivan u TV duelu
Prema Gujaničićevim rečima Makron je u
finišu predsedničke kampanje manje-više ostao na svojoj liniji kontinuiteta.
„On je na spoljnopolitičkom planu pokušao da se prikaže kao nosilac te evropske ideje koju neki zovu idejom evrofederalizma, želeći da pomiri ono što mnogima deluje nepomirljivo - francuski suverenitet sa jedne i evropski suverenitet sa druge strane. Istrajavao je na tome da samo jaka Francuska može u jakoj Evropskoj uniji da bude globalni faktor, želeći sebe da predstavi kao nekoga ko je i u ovoj, ukrajinskoj krizi, faktor stabilnosti, budući da je do skora održavao komunikaciju i sa predsednikom Rusije i sa predsednikom Ukrajine“, navodi Gujaničić.
U tom smislu, dodaje naš sagovornik, čini se da aktuelni francuski lider na spoljnopolitičkom planu nema ništa novo da ponudi osim te dosta ambiciozne evropske priče, ali je i dalje bez nekih izrazitih saveznika po tom pitanju u okviru same Unije.
„Marin le Pen je delovala bolje, stabilnije i smirenije nego u duelu 2017. godine i to je neki opšti utisak čak i onih analitičara i ljudi koji je ne podržavaju. Ali, čini mi se da nije u dovoljnoj meri iskoristila neke argumente protiv Makrona koji su joj bili na raspolaganju, verovatno jer se plašila da ne izgleda previše agresivno i ostrašćeno u očima širokog javnog mnjenja. Na primer, mogla je da iskoristi „Aferu Mekinzi“ o korišćenju budžetskog novca za plaćanje privatnih konsultantskih kuća, ali ona ju je pomenula samo u jednoj polurečenici”, ocenjuje Gujaničić.
Činjenica da Le Penova ovu aferu, kao ni greške pravljene tokom kovid krize, nesnalaženje i veliko rasipanje novca na početku pandemije nije iskoristila u kritikama svog protivnika, za našeg sagovornika je veliko iznenađenje.
„Sa druge strane on je nju, sasvim očekivano, napao zbog veza sa Rusijom, a prevashodno u vezi s kreditom koji je partija Marin le Pen dobila 2014. od češko-ruske banke. To je stara, podgrejana priča, ali je Makron to izneo kao verovatno najoštriju liniju napada protiv nje”, objašnjava Gujaničić.
Le Penova je, napominje naš sagovornik, odbacila Makronovu sugestiju da je dužna Rusiji i istakla da njena stranka još otplaćuje taj kredit. Sebe je opisala kao “potpuno slobodnu”, a predsednika je nazvala "nepoštenim" jer je pokrenuo to pitanje.
Debata bez pobednika
Dok je, kako kaže, Le Penova u debati, između ostalog insistirala na padu industrijske proizvodnje i stopi nezaposlenosti, Makron je hvalio svoj ekonomski bilans i govorio i o ekologiji, što je nova stavka u njegovom programu.
„U tom smislu je neki moj utisak da je debata prošla bez izrazitog pobednika i da je taj jaz među njima bio mnogo manji nego pre pet godina jer je njen nastup bio, možemo reći, korektan, dok je Makron delovao nervozno, na momente i arogantno prema Le Penovoj, kao da je on kandidat, a ona predsednik“, kaže Gujaničić.
Međutim, naš sagovornik je mišljenja da, ako imamo u vidu da
Le Penova u drugi krug ulazi sa, kako se procenjuje, 1.650.000 glasova manje od aktuelnog francuskog predsednika, veliko je pitanje da li će njen nastup u duelu biti dovoljan da preokrene situaciju u njenu korist.
„Većina istraživanja Makronu u drugom krugu daje oko 55 odsto glasova, a Le Penovoj 45 odsto podrške birača i njoj su, u dobroj meri, potrebni glasovi ljudi koji su u prvom krugu glasali za Žan Lika Melanšona. Deo predloga koji se u TV debati čuo upravo je bio usmeren na to da pridobije te levičarske glasove. Takođe, prema nekim anketama koje sam video možda nekih 10 do 15 posto ljudi može da opredeli svoj glas u poslednjim danima, što nije malo ali je pitanje da li će to biti dovoljno da preokrene ovu tendenciju“, smatra Dušan Gujaničić.
Sagovornik Sputnjika zaključuje da to teorijski nije nemoguće, ali misli da joj to neće lako poći za rukom jer Makron jeste favorit. On na izborima u nedelju očekuje i veliki broj „belih listića“, kao i dosta nevažećih listića i apstinenata.