VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ministarstvo je na „stop listu“ stavilo 29 Amerikanaca, među kojima su biznismeni, top menadžeri, predstavnici političkih elita, kao i novinari koji „formiraju rusofobičnu agendu“.
Na spisku sankcija se, osim potpredsednice SAD, nalaze izvršni direktor Banke Amerike Brajan Mojnihan i rukovodioci vojnih industrijskih kompanija.
Ovim licima je zabranjen ulazak u Rusku Federaciju na neodređeno vreme.
Povod za ograničenja je konstantno proširivanje antiruskih sankcija, pod koje Bajdenova administracija stavlja sve veći broj državljana Rusije – zvaničnika i njihovih porodica, kao i predstavnika poslovnih krugova, naučnika i kulturnih poslenika.
Moskva će uskoro objaviti novo popunjavanje ruske „stop liste“ kao kontrameru na neprijateljske korake američkih vlasti, saopštilo je rusko Ministarstvo.
Istovremeno nije precizirano kada će tačno biti saopšteno o dopuni „crne liste“.
Sankcije državljanima Kanade
Ministarstvo je saopštilo i da Moskva uvodi sankcije 61 kanadskom državljaninu i planira da proširi spisak.
Kao odgovor na konstantno uvođenje antiruskih sankcija od strane zvanične Otave, uključujući zabranu ulaska u Kanadu i druge diskriminatorske mere prema ruskim zvaničnicima, vojnicima, stručnjacima i novinarima, još jedna grupa kanadskih državljana stavljena je na ‘stop listu’ na stalnoj osnovi, navodi se u saopštenju.
Na spisku koju je objavilo Ministarstvo nalazi se 61 osoba, među kojima su visoki državni službenici, aktivna i penzionisana vojna lica, predstavnici stručne zajednice i vodećih medija „direktno uključenih u razvoj i sprovođenje rusofobične politike vladajućeg režima u Kanadi“.
Njima je ulazak u Rusiju zabranjen na neodređeno vreme, ističe se u saopštenju Ministarstva.
Na spisku su, između ostalih, direktor komunikacija kabineta premijera Kanade Kameron Ahmad, komandant snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Kanade general-major Stiv Boivin i komandant kanadske mornarice viceadmiral Kreg Bejns.
Ministarstvo dodaje da se u najskorije vreme planira novo proširenje ruskog spiska kao odgovor na neprijateljske korake Vlade Kanade koja podržava probanderovski režim u Kijevu.
Takođe se naglašava da će Moskva nastaviti da „pruža otpor rusofobičnim koracima“ zvanične Otave, uključujući isporuke oružja i podržavanje slanja plaćenika u Ukrajinu, upozoravajući s tim u vezi „kanadske sponzore Oružanih snaga Ukrajine i neonacističkih bataljona na odgovornost za ratne zločine koje su počinili njihovi štićenici“.
Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.