Nova odluka Rusije brana nasrtajima Zapada na RS
Time što izlazi iz finansiranja OHR Rusija šalje poruku da želi tretman koji joj pripada kao velikoj sili, stalnoj članici SB i jednoj od garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ovim potezom ona je potvrdila da stoji kao brana nasrtajima Zapada na RS
SputnikOdlukom o obustavljanju finansiranja OHR Rusija nije poljuljala budžetsku konstrukciju Saveta za implementaciju mira ali jeste poslala snažnu političku poruku da neće ćutati na kršenje principa konsenzusa, te da uvažava stavove RS o kritičkom odnosu prema radu ovog organa.
Takođe, kako je naglašeno u saopštenju ruske ambasade u Sarajevu- ova činjenica ne menja ništa na principijelnom stavu Ruske Federacije da se bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN gospodin Kristijan Šmit ne može smatrati visokim predstavnikom u BiH.
Ruski glas je ignorisan
Dekan Fakulteta za bezbednost iz Banjaluke Predrag Ćeranić kaže da odluka RF da ne učestvuje u finansiranju OHR ne znači ništa u finansijskom smislu jer je udeo Rusije u budžetu ove organizacije negde oko 1,2 posto, odnosno oko 5,2 miliona evra, dok, recimo onaj koji dolazi iz EU iznosi oko 54 posto. Međutim u jednom drugom smislu ovaj potez je veliki
„Rusija je poručila da neće više trpeti neravnopravan odnos, odnosno kršenje principa konsenzusa koji je ranije dogovoren kada je u pitanju Savez sa sprovođenje mira. Ruski glas je, setimo se, ignorisan i donošene su odluke bez njene saglasnosti, a na štetu RS".
Ovaj potez će, kaže Ćeranić, doneti zaoštravanje odnosa jer nesumnjivo da će OHR nastaviti da ignoriše Rusiju kao što je izvesno i to da će Rusija nastaviti da daje do znanja da se vratila na geopolitičku scenu i da zaslužuje ravnopravan tretman. Sa aspekta RS, ova odluka Rusije pokazatelj je da ona čvrsto stoji na pozicijama zaštite interesa i prava srpske strane.
Savet je deo problema, a ne rešenja
U kontekstu svih događaja, naročito specijalne operacije Rusije u Ukrajini, odluka Rusije da prekine finansiranje OHR, veruje profesor ustavnog prava Radomir Lukić, neće proizvesti neke teže posledice za netačan, nepravilan i pristrastan rad Saveta za implementaciju mira i njegovog upravnog odbora.
Prosto stoga, kaže, što u ovoj situaciji ostale članice pod uticajem velikih zapadnih zemalja i ne žele da Rusija učestvuje u radu tih organa, a bošnjačka strana je kao što se zna pokrenula i postupak za isključivanje Rusije iz Saveta za implementaciju mira.
„No, na simboličkom nivou odluka Rusije da ne finansira OHR ima značaj naročito za srpsku stranu jer time pokazuje da uvažava stavove RS o radu ovog organa, njegovoj pristrasnost i na kraju kontraproduktivnosti u celom nizu tačaka. Savet za implementaciju mira kao jedno samozvano telo postalo je deo problema, a ne rešenja“.
Aktuelni događaji ne bude nadu
Na pitanje da li se kada je reč o radu preostalih država članica Saveta za implementaciju mira i onih članica koje su vladine i nevladine organizacije može očekivati pod postojećim okolnostima promena odnosa prema RS i srpskoj strani, Lukić kaže da dosadašnji tok stvari i aktuelni događaji ne bude nadu.
„U postojećim okolnostima naročito zbog situacije u Ukrajini i jednog velikog i trajnog nesporazuma Zapada i Rusije sumnjam da bi ovaj potez Rusije mogao bitno da utiče na rad država u Savetu za implementaciju mira jer su sve one manje ili više pod uticajem zapadnih država na čelu sa SAD“.
Zaoštravanje ionako napete situacije u BiH
Nove tenzije, zaoštravanje već napete situacije u BiH i pretnje bonskim ovlašćenjima su ono, uveren je Ćeranić, sa čime će RS morati da se suočava i i narednom periodu.
„Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik i institucije RS dale su do znanja da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik, da se niko neće ni kačiti sa njim niti uvažavati odluke koje bi on eventualno doneo, a, razume se, na štetu RS. U tome imamo podršku Rusije koja nastavlja da podržava Dejtonski mirovni sporazum i prava RS garantovana ovim sporazumom“.
Neviđeno kršenje prncipa
Podsetimo da je u obrazloženju odluke da istupa iz finansiranja OHR, ruska ambasada u Sarajevu naglasila da je neviđeno kršenje principa konsenzusa u radu UO PIC-a dovelo do toga da Rusija faktički bude isključena iz procesa donošenja odluka u ovom formatu, uključujući i budžetska pitanja iako je ona jedan od svedoka Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH“ i član Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK).
„Bićemo spremni da nastavimo isplate u dogovorenom iznosu nakon što se situacija u UO-u vrati konstruktivnosti, na što stalno pozivamo partnere“.
.jpg){kind=link}