London naoružava kosovske Albance da bi Balkan pretvorio u svoj nosač aviona za koji ne plaća ništa

Ovo je deo hibridnog rata koji London očigledno vodi protiv srpskog naroda, ocenjuje Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i može se, kaže, dovesti u vezu sa sankcijama koje je Velika Britanija uvela srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.

„London kao i njegovi eksponenti u Prištini i Sarajevu žele da iskoriste situaciju u Ukrajini da bi ojačali pritisak na Srbe. Ne treba zaboraviti da je Velika Britanija i pre ukrajinske krize uglavnom bavila bezbednosnim pitanjima na Balkanu. Tome u prilog ide i činjenica da je Boris Džonson još u decembru prošle godine upozoravao na izuzetno opasnu situaciju na Balkanu i imenovao za specijalnog izaslanika vojno lice- Stjuarda Piča“.

Isporuke oružja tzv. Kosovu treba tumačiti iz ugla činjenice da je nakon izlaska iz EU, Velika Britanija činila sve da na bezbednosnom i vojnom planu ostane prisutna u Evropi, prvenstveno na jugostiku, na Zapadnom Balkanu gde već postoje koreni minulih konflikata, smatra general Mitar Kovač.

„Problematično je što je sve u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima. Očigledan primer je BiH i odnos Velike Britanije prema pokušajima RS da povrati svoje nadležnosti, a koji se ogleda i u podstrekivanju visokih predstavnika da posegnu za bonskim ovlašćenjima“, navodi Kovač uz opasku da bi na ovom mestu trebalo podsetiti da je Velika Britanija bila ta koja se zalagala za maksimalno jačanje snaga EUFORa , jačanje NATO kontigenta, pa čak i unilateralni dolazak pojedinih kontigenata i snaga pre svega, njenih i Nemačke na prostor BiH.

Paravan za jačanje vojnih efektiva i u BiH i tzv. Kosovu nalazi se u navodnom ruskom delovanju na ovim prostorima. Stoltenberg u jedan niz, opominje Kovač, stavlja i Gruziju i BiH i Kosovo.

Vidimo, ukazuje Kovač, šta rade sa neutralnim država pa nije teško zamisliti šta su spremni da urade tamo kako bi i ovaj prostor u tom smislu formalno „legalizovali“ za svoje potrebe jer je to njihov nosač aviona na jugoistoku Evrope za koji ne plaćaju ništa, dakle bespravno ga i bez nadoknade koriste.

„Većina stranaka na vlasti u Federaciji, na KiM, ali i vlast u Crnoj Gori deluju sinhronizovano u smislu rusofobije i ukazivanja na Srbiju kao remetilačkog faktora a zapravo sve čine po logističko strateškoj zamisli pre svega Velike Britanije ali i SAD i Nemačke. Na žalost, SAD su izabrale za saveznike, kao po receptu pre Drugog svetskog rata, sve one pronacističke snage na prostoru zapadnog Bakana kako ekstremne muslimane, proustaške formacije u Hrvatskoj, balističke snage i nosioce ideje Velike Albanije“.

Savezništvo sa njima rezultira, ukazuje Kovač, izgradnjom infrastrukture u Albaniji i zagovaranjem istih rešenja infrastrukture na samom prostoru KiM. To savezništvo sa druge strane se pravda spremnošću na praktične korake u smislu izjašnjavanja da žele da učestvuju na jačanju snaga NATO na istoku prema Rusiji, a pojedini su otišli korak dalje i od samih članica NATO-a, iskazujući spremnost da daju svoje snage i učestvuju sa ukrajinskim oružanim snagama u sukobu na istoku Evrope.

Kovač kaže da je naoružavanje tzv Kosova upozorenje Srbiji da nastavi sa opremanjem svoje vojske kako bi bila u prilici da adekvatno odgovori ukoliko bude ugrožena njena bezbednost, kako na prostoru KiM tako i u RS.

Kada je reč o isporučenoj vojnoj opremi, protivoklopna sredstva, objašnjava Kovač, jesu savremena i imaju veoma dobre preformanse zasnovane na novih tehnologijama kako u pogledu sistema navođenja poluautomatskog i automatskog, tako i u pogledu dejstava u noćnim uslovima i uslovima koncentracije oklopnih snaga na nekom prostoru.

Prostor KiM jeste takav da se ta prenosna sredstva mogu koristiti veoma povoljno posebno na kanalisanim pravcima u smislu protivoklopne borbe. Mi imamo informaciju da je dat neki broj paketa ali nemamo pouzdanu informaciju koliko toga je već došlo, dolazi i koliko je planirano da bude isporučeno.

Ovi sistemi, kaže, jesu najnovijeg datuma, posebno "Džavelin" i dejstvuje iz gornje perspektive. Raketa, objašnjava naš sagovornik, dolazi iznad tenka i onda deluje odozgo i obrušava se na tenk tamo gde je najosetljiviji. Sama obuka i pripema za dejstvo i upravljanje ovim vojnim sistemom, odnosno gađanjem, nije složeno tako da se za kratko vreme obučavaju operatori na tim sistemima.

Činjenica da sa vojnim sistemima stižu i strani instruktori na tzv Kosovo nije novitet, kaže Kovač, jer su podseća, to radili i do sada - od obuke pojedinaca, specijalnih snaga, jedinica za podršku, za telekomunikacije, protivoklopna dejstva, minibacače, PVO sisteme i drugo.

„To su radili i radiće i sa drugim sredstvima sa kojima planiraju da opreme kosovske snage. To nije završen proces. Uveren sam da će ih opremiti i težim minobacačima, oklopnim transporterima i artiljerijskim oružjima za podršku“.

U odluci Londona, Mitić vidi nastavak politike kojom Velika Britanija i SAD pokušavaju da izbegnu činjenicu da u NATO, naročito zbog protivljenja Španije ne postoji konsenzus oko transformacije tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. Vojsku Kosova. Zato, smatra, London i Vašington rade na bilaterarnoj pomoći Prištini i izgradnji nekakve Kosovske vojske. Posledice toga su, ocenjuje, dodatna radikalizacija kosovskih Albanaca i opšta destabilizacija na Balkanu.

Umesto da kazne Kurtija zbog zabrane glasanja kosovskih Srba, zaključuje Mitić, oni ga nagrađuju naoružanjem i dalje radikalizuju.

Lake protivraketne rakete kao i protivtenkovski sistemi „Džavelin“ najčešće pominjani kao deo paketa zapadne „podrške“ Ukrajinskim oružanim snagama protiv Rusije, postali su deo arsenala tzv. bezbednosnih snaga Kosova. Kupovina je dogovorena na sastanku Aljbina Kurtija i Borisa Džonsona u februaru ove godine, a juče je isporučen i prvi kontigent od 50 sistema. U narednom periodu, prema saznanjima Novosti, očekuje se i isporuka 20 „Džavelina“.