VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Iako je u Sibiru u sred aprila skoro minus dvadeset stepeni, jednom Srbinu koji radi na toj hladnoći u srcu je danas toplo.
Dejan Ranković godinama radi u Rusiji i Sibiru, a iz rodne Srbije pored porodice najviše mu nedostaje Partizan koji mu je 1992. godine doneo neverovatnu radost.
Geometar po struci – a bivši fudbaler Dunavca iz Grocke, Sinđelića, Teleoptika i Smedereva – javio se Sputnjiku kako bi prepričao sećanja na istorijsku utakmicu koju je Partizan odigrao u Istanbulu protiv Huventuda.
Prošlo je tri decenije, ali se Dejan u Sibiru i dalje seća jednog kafića na Terazijama i dana koji je postao istorijski za srpsku klupsku košarku.
„Naravno da se sećam, svaki pravi Grobar se seća tog dana, gledao sam utakmicu u kafiću na Terazijama sa par drugara, koliko se sećam niko od nas nije ni imao osećaj da smo svedoci istorije. Nismo bili ni svesni kakvu utakmicu gledamo i šta će ona značiti za istoriju Partizana i srpsku košarku, nikada pre ni posle toga nisam bio toliko smiren dok sam gledao Partizan, kao da sam znao da će se nešto desiti i da će Partizan pobediti“, počeo je da se priseća Dejan.
Crno-beli nisu imali prilike da budu domaćini u Beogradu zbog rata koji je buktio Jugolsavijom, pa su tako gostujuće ekipe dočekivali u Fuenlabradi. Napetost se osećala u Beogradu, a muškarci su naročito bili na oprezu.
„Rat u Bosni se zahuktavao i mi smo malo gledali u televizor, malo na vrata kafića da li će banuti vojna policija da nas pokupi i odvede na front“, sa knedlom u grlu objasnio je navijač.
Ipak, utakmica je postajala sve dramatičnija, a na rat gotovo da se zaboravilo u tim trenucima na Terazijama. Navijači su se prikovali uz televizor i čekali uspeh koji se prepričava i tri decenije kasnije.
„Kako je odmicala utakmica kafić se punio i atmosfera je bila sve vatrenija. Već su se svi Grobari navikli da gledaju Partizan u tom pohodu na krov Evrope na televizoru, samo smo igrali u Beogradu četvrt finale protiv Knora. Inače sam izgubio bar pet godina života gledajući Partizan u raznim sportovima ali tu celu utakmicu sam bio neverovatno miran, da me pitaš zašto ne znam da ti odgovorim“, seća se Ranković.
Poseban utisak na navijače prema rečima geometra ostavljao je Predrag Danilović, što je slavni as opravdao jer je dobio titulu najkorisnijeg igrača u finalu.
„Saša Danilović je bio maestralan u prvom poluvremenu, kao da je on igrao sam protiv Huventuda. Mislim da niko nije očekivao da će Partizan biti prvak Evrope, ne znam zašto ali ja sam imao takav utisak“, pojasnio je Dejan Ranković.
Razlog za to što se niko nije nadao trofeju jeste i Željko Obradović koji je na klupu Partizana stigao kao igrač.
„Žoca su svi znali kao igrača, plejmejkera i niko nije imao pojma otkud njega postaviše za trenera“, kroz osmeh je rekao Dejan koji danas izuzetno poštuje Obradovića kao trenera koji je napisao istoriju.
Samo deset minuta pred kraj utakmice, Rafa Đofresa pogodio je za prednost Huventuda 70:68, a onda se pojavio maestralni Aleksandar Saša Đorđević i dao trojku za evropsku titulu.
„Niko od nas nije imao vremena ni da se potrese zbog njihovog koša par sekundi do kraja, Saša Đorđević i njegova nestvarna trojka su bili brži od razočarenja izazvanog njihovim vođstvom od dva razlike par sekundi do kraja“, ispričao je Dejan.
„Gledao sam kako lopta leti ka košu, učinilo mi se da ide malo ulevo ali je ona skliznula niz obruč i ušla“, prepričao je verni navijač istorijski trenutak.
„Eksplozija oduševljenja, grljenje, ljubljenje sa ljudima koje nikad do tada nisi ni video. Pune Terazije, crno bele zastave svuda, Grobari na krovovima automobila“, sa setom je prepričao Ranković.
Imali su navijači Partizana spremnu posebnu pesmu za navijanje, a ona je glasila „KEŠ“.
„Orilo se celu noć, pevale su se navijačke pesme, a ja sam vikao samo KEŠ, KEŠ, KEŠ, malo zbog toga što to znači Kup evropskih šampiona, a više obraćajući se navijačima Zvezde koji su nas tako zvali godinu dana do tog dana (Komšije evropskih šampiona),aludirajući na titulu evropskog prvaka u fudbalu koju su oni osvojili godinu dana ranije“, prisetio se Dejan Ranković.
Sibir hladan i nemiran, srce mirno i toplo jer je Željko Obradović ponovo na klupi Partizana, a ostaje pitanje koliko novi crno-beli mogu pod vođstvom starog šampiona.