VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Rad kvantnih računara zasniva se na zakonima kvantne fizike i fenomenu u fizici poznatom kao superpozicija. Trenutno se izdvajaju četiri sistema rada.
„Prvi su joni, to su atomi sa nabojem. Oni mogu lako da se uhvate i laserima da se manipuliraju. Drugi sistem su superprovodnici, treća metoda su neutralni atomi, koje smo mi ovde razvili na Harvardu i MIT-u. I onda jedan drugi prilaz je da se računa samo sa svetlošću, sa fotonima“, objašnjava za RTS prof. dr Vladan Vuletić, atomski fizičar, MIT.
U našoj zemlji se prate svetski trendovi u oblasti kvantne informatike ali, samo na teorijskom nivou.
„Teorijski mi već držimo korak sa svetskim trendovima i na Fizičkom fakultetu i na našim institutima i na Elektrotehničkom fakultetu dugi niz godina na teorijskom novu pratimo kvantnu informatiku.Što se tiče proizvodnje hardvera mislim da smo tu daleko“, navodi prof. dr Vladimir Arsoski, Elektrotehnički fakultet u Beogradu.
U ovom trenutku naučnici tragaju za načinom kojim bi odredili pomoću kojeg od četiri poznata sistema može da se kontroliše najviše kvantnih bitova i kako zaštititi kvantnu informaciju od nestajanja.
„Mislim da ćemo na sledećih godinu dana ili dve videti prvi eksperiment koji pokazuje da možemo da zaštitimo kvantnu informaciju zauvek, iako stalno postoji dekoherencija koja stalno pokušava da uništi tu informaciju“, kaže Vladan Vuletić.
Široka primena kvantnih računara bi, zahvaljujući paralelnoj obradi informacija, izračunavala za par sati ono za šta je običnom računaru potrebno i milijardu godina.