VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Izuzetno snažan zemljotres bio je magnitude 9,5 i njegova jačina izazvala je cunami koji je stigao čak do Novog Zelanda, udaljenog na hiljade kilometara, a talas je ušao na stotine metara u kopno tog ostrva.
Ta istorijska katastrofa otkrivena je na osnovu proučavanja uzoraka zemljišta i morskih nanosa u pustinji Atakama u Čileu, navodi se u naučnom radu objavljenom u časopisu „Sajens advansis“.
„Pronašli smo dokaze o morskim sedimentima i ostacima morskih životinja koje su izbačene duboko na obalu. Ostaci su nađeni veoma udaljeni na kopnu, tako da nije moguće da ih je izbacila neka oluja“, kaže geolog i stručnjak za cunamije Džejms Gof sa Univerziteta Novi Južni Vels u Australiji.
Tim naučnika, na čelu sa antropologom Dijegom Salazarom, godinama je proučavao nalaze u pustinji Atakama, području koje je posebno pogođeno snažnim zemljotresima zbog blizine mesta gde se sudaraju dve tektonske ploče, Naska i Južnoamerička tektonska ploča. To je, primera radi, dovelo do velikog zemljotresa u južnom Čileu 1960, najsnažnijeg zabeleženog u ljudskoj istoriji, jačine između 9,4 i 9,6 stepeni. Razmere uništenja bile su ogromne, procene broja poginulih kreću se između 1.000 i 6.000 ljudi, dok je cunami talas stigao čak do Havaja, gde je bio visine preko 10 metara.
Naučnici su utvrdili da se slična katastrofa dogodila i pre 3.800 godina u istom regionu, a taj zemljotres do sada nije bio dokumentovan, piše „Sajens alert“.
Džejms Gof kaže da je otkrivena ogromna pukotina, duga oko 1.000 kilometara, nedaleko od obalskog dela pustinje Atakama.
Naučnici su koristili radio-karbonsko datiranje proučavajući litoralne, priobalske naslage koji se protežu na oko 600 kilometara čileanske obale.
„U tim naslagama otkriveni su dokazi o tektonskom događaju koji ih je podigao širom regiona, generišući cunami i ostavljajući teške društvene posledice u regionu“, navodi se u studiji.
U vreme kada se taj zemljotres dogodio, u tom delu današnjeg Čilea živele su ljudske zajednice lovaca-sakupljača. Arheološki dokazi govore da je cunami koji je usledio posle zemljotresa, i to u dva talasa, potpuno uništio njihova naselja sačinjena od kamenih kuća.
Oni koji su preživeli razorni cunami, napustili su to područje, a u njemu nije bilo ljudskih naseobina u narednih 1.000 godina, iako su ljudi tu živeli prethodnih 10.000 godina, navode istraživači.
„Katastrofa je dovela do ozbiljnih društvenih promena. Stanovnici koji su živeli u tim krajevima ostali su bez ičega, a ljudske zajednice povlačile su se dublje na kopno, van domašaja cunamija“, objašnjava Gof.
Stručnjaci podsećaju da je sada ovo područje, baš kao i brojna ostrva u čileanskom primorju, veoma nastanjeno, a da i dalje preti opasnost od megazemljotresa sličnog onom od pre 3.800 godina.