Sagovornici Sputnjika kažu da je reč o najsavremenijem sistemu čijom nabavkom je Srbija pokazala da kao vojno neutralna zemlja sama pravi izbore koje diktira kvalitet a ne zemlja porekla
Nabavka FK-3, kineskog sistema za zaštitu vazdušnog prostora, uskomešala je zapadne duhove, pa su i pojedini mediji spekulišući o „vikend akciji i tajnom prebacivanju moćnog naoružanja“ iz vidokruga izgubili nekoliko važnih činjenica - da je ugovor o kupovini potpisan pre tri godine i da Srbija kao vojno neutralna zemlja nije uslovljena ničijim standardima.
Sistem visokih performansi
O kakvom sistemu PVO se radi?
Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost kaže da se naše vojno i državno rukovodstvo odlučilo za FK-3 što je u skladu sa našim potrebama i mogućnostima.
Turska bespilotna letelica Bayraktar TB2
© AFP 2023 / Birol Bebek
„Reč je sistemu visokih performansi koji može da navodi do 12 raketa na do 6 ciljeva u isto vreme i tu je negde izjednačen sa mogućnostima sistema S-300. Namenjen je za presretanje i po potrebi uništenje pretnji iz vazduha poput neprijateljskih aviona, krstarećih raketa i slično. Posebno efikasan je u presretanju dronova koji lete malim brzinama ali na velikim visinama. Na primer, ovi dronovi su napravili velike probleme u Nagorno- Karabahu, a korišćeni su i u korišćeni i u Siriji, Iraku i sada u Ukrajini“.
I dronovi i PVO
Andrićeva kaže da je Srbija nabavila i pomenute barjaktar dronove koji koriste laserski navođene rakete i imaju izuzetnu preciznost u uništavanju ciljeva.
„S obzirom na našu politiku vojne neutralnosti sami moramo čuvati naše nebo i zato je nabavka savremenih PVO sistema veoma značajna, dok su dronovi budućnost ratovanja i odbrane. Stoga mi je izuzetno drago da naše rukovodstvo prepoznaje savremene vojne potrebe i prati tehnološki razvoj. Ovom nabavkom odskočićemo i u regionalnom vojnom pozicioniranju“.
Pripadnici VS na prikazu vojne sposobnosti „Sloboda 2019“
© Sputnik / Dejan Simić
U osvrtu na javne pokušaje tumačenja nabavke PVO u kontekstu situacije u Ukrajini, Andrićeva kaže da se isporuke takvog naoružanja ne vrše dan za dan već postoji procedura koja zahteva da između planiranja nabavke i realizacije isporuke prođe određeno vreme. Uobičajeno je, kaže, da se transport ovakvog naoružanja vrši višekratno te su takve spekulacije o brzim kupovinama i tajnim isporukama besmislene.
„Sa aspekta vojne neutralnosti za nas je značajno što imamo slobodu da nabavimo naoružanje sa bilo koje strane sveta.“
Između potrebe i cene
General Božidar Forca smatra da je opremanje samo sporedno vezano za vojnu neutralnost jer se Vojska Srbije oprema sredstvima koje daje država iz budžeta gde ova stavka ne dolazi do dva posto bruto nacionalnog proizvoda.
„Tek deo je opredeljen za opremanje što nije dovoljno da bi Vojska došla u posed složenih sistema. Vojska se, s druge strane, oprema onim što joj je potrebno - sredstvima za kopnenu vojsku, vazduhoplovstvom i integrisanim delovima za sistem komandovanja, vodeći računa o svojim potrebama ali i cenama".
NATO je znao šta radi
Kada je reč o PVO sistemu on je, navodi Forca, značajan iz više razloga, posebno sa aspekta što je NATO 1999. znao šta bombarduje - od radara na Kopaoniku gde nam je uništen sistem velikih razmatranja do PVO sistema.
Sada je, navodi, Srbija u poziciji da nabavlja od svih jer nije primorana da u nekoj integraciji, recimo sa NATO, bude predmet diktata šta sme da proizvodi, a šta da kupuje.
„U sistemu NATO se zna ko proizvodi tenkove, ko avione, ko raketne sisteme, ko opremu za pešadiju, što je sve definisano ciljevima. Sve to NATO diriguje. Setimo se samo kakva je uzbuna dignuta u Vašingtonu kada su Hrvati kupovali avione od Izraela iako Amerika podržava Izreal “.
U tom smislu, zaključuje general Forca, naša neutralnost je povoljna stvar.