Koje je oružje Rusija prvi put upotrebila u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini /foto/

Glavna udarna snaga Kopnene vojske su tenkovi. Oni podržavaju napredovanje pešadije, uništavaju skloništa, vatrene položaje i probijaju utvrđena područja. U video izveštajima Ministarstva odbrane može se videti skoro ceo asortiman borbenih vozila: oprobani modeli T-72B iz 1989.godine i T-72B3, kao i savremeni T-80BVM i T-90M, piše vojni komentator RIA Novosti Andrej Koc.

Do sada nisu korišćeni najnoviji T-14 „Armata“. Međutim, ono što ima ruska vojska i više je nego dovoljno za borbu protiv ukrajinskih ranih modela kao što su T-64 i T-72. Štaviše, široko reklamirani protivtenkovski sistemi zapadne proizvodnje „Džavelin“ i NLAV ne pomažu baš Oružanim snagama Ukrajine. Na društvenim mrežama se može naći mnoštvo snimaka koji pokazuju kako se ruski tenkovi bore čak i nakon nekoliko direktnih pogodaka – spasava ih dinamička zaštita.

Od borbenih vozila pešadije uglavnom se koriste BMP-1, BMP-2 i nešto manje BMP-3. Ova tehnika je dobro poznata trupama. Poslednjih decenija tzv. „kutije“ su učestvovale u svim oružanim sukobima. Oklopni transporteri BTP-82A, kamioni „Tajfun-U“ i „Tajfun-K“, kao i terenci „Tigar“ već su testirani u Siriji. A desantna borbena vozila BMD-4M debitovala su na kijevskom pravcu. Njihov glavni adut je 100-milimetarski top 2A70 koji pod određenim uslovima može ravnopravno da parira čak i tenkovima.

U specijalnu operaciju uključeno je i različito artiljerijsko oruđe– od minobacača kalibra 120mm do teških samohodnih topova 2C7M „Malka“ kalibra 203mm. Njihova vatra se koriguje iz izviđačkih dronova. Najvažniji objekti se uništavaju vođenim projektilima s laserskim navođenjem.

Široku primenu ima i raketna artiljerija – sistemi „Tornado-G“ , „Tornado-C“ i teški sistemi TOS-1 „Buratino“ i TOS-1A „Solncepek“. U ovu vrstu naoružanja može se uvrstiti i najnovije inženjersko vozilo za distanciono miniranje „Zemljedelie“ koje je prvi put prikazano široj javnosti u Moskvi na Paradi pobede 2020.godine. Sposobno je da postavi minjsko polje bilo koje složenosti za pola minuta na udaljenosti od pet do 15 kilometara. Ciljeve na velikim udaljenostima pogađaju operativno-taktički raketni sistemi „Iskander“ i u nekim slučajevima obalski raketni sistemi „Bastion“.

U prvim danima specijalne vojne operacije u Ukrajini ruske Vazdušno-kosmičke snage su ozbiljno proredile ukrajinski sistem PVO, stekavši bezuslovnu nadmoć u vazduhu. Kako je pisao američki list „Militari voč“, zastareli ukrajinski lovci Su-27 i MiG-29 nisu mogli da se suprotstave savremenim Su-30SM i Su-35. Prema podacima Ministarstva odbrane, Vazdušno-kosmičke snage oborivši nekoliko desetina neprijateljskih aviona nisu izgubile nijedan avion u vazdušnim borbama. Zapadni novinari primećuju da iako obe strane imaju sličnu opremu koja je razvijena u SSSR-u, ruska se odlikuje naprednijom avionskom tehnikom i oružjem.

U kopnenim jedinicama deluju i savremeni helikopteri Ka-52 i Mi-28H. Njihove vođene rakete „Vihr“ i „Ataka“ nose se bez problema sa oklopnim vozilima, a odbrambeni sistem letelica dobro štiti od prenosnih protivavionskih sistema. Od zemaljske vatre uništeno je samo nekoliko letelica. Uprkos činjenici da su i Ka-52 i Mi-28H stigli da se oprobaju i u Siriji, njihova masovna primena u Ukrajini je bez presedana.

Ministarstvo odbrane je u martu prvi put upotrebilo lovce-presretače MiG-31K sa hipersoničnim aerobalističkim „Kinžalima“: napadnut je utvrđeni podzemni arsenal Oružanih snaga Ukrajine u Ivano-Frankovskoj oblasti gde su bili uskladištene borbene jedinice operativno-taktičkih kompleksa „Točka-U“. Lansiranje je izvršeno sa udaljenosti od hiljadu kilometara. „Kinžal“ je probio nekoliko metara armiranog betona i eksplodirao unutra potpuno uništivši objekat.

Istovremeno, pojavili su se snimci borbenog rada bespilotne letelice „Inhodec“ čija će proizvodnja uskoro biti pokrenuta u Dubni kod Moskve. Dronovi sa vođenim projektilima uspešno love oklopna vozila. Rusija je u ovoj vrsti naoružanja značajno smanjila zaostajanje za zemljama NATO-a.

U isto vreme, ukrajinski dronovi turske proizvodnje „Bajraktar TB-2“ nisu imali značajnu ulogu na frontu. Specijalna operacija je dokazala da udarne bespilotne letelice prestaju da budu „superoružje“ čim naiđu na dobro izgrađen i duboko ešaloniran sistem PVO. „Bajraktari“ su potpuno nemoćni pred protivvazdušnim raketnim sistemima „Tor-M2“, Buk, C-400 i raketno-topovskim sistemima Pancir-S.

Ruska mornarica je bila najaktivnija u prvim danima operacije. Brodovi Crnomorske flote uništili su pomorsku bazu u Očakovu, oštetili i potopili većinu vodećih brodova ukrajinske ratne mornarice. Takođe, oni su pružili vatrenu podršku marincima prilikom zauzimanja ostrva Zmejni. Čamci i brodovi za podršku ukrajinske mornarice koji su ostali celi morali su da budu prebačeni u Odesu. Prevlast na pomorskom bojištu potpuno je preuzela Rusija.

Crnomorska flota sada obavlja pomoćne funkcije u interesu kopnenih grupacija. Skoro svakog dana brodovi su krstarećim raketama „Kalibar“ gađaju ukrajinska skladišta naoružanja, opreme, goriva i maziva, mesta koncentracije trupa, štabove i utvrđenja. Pretpostavlja se da su 13. marta oni gađali i Javorovski poligon. Podsetimo, tada je ubijeno do 200 zapadnih plaćenika.

Međutim, ukrajinska vojska je uspela da zada i poneki udarac mornarici. Ukrajinske oružane snage su 24.marta raketirale luku Berdjansk oštetivši dva velika desantna broda. Na velikom desantnom brodu „Saratov“ izbio je jak požar, zbog čega je morao da bude potopljen na pristaništu. Zapravo, ovo granatiranje je jedini manje-više značajan uspeh ukrajinske vojske u obračunu sa ruskom flotom.