VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Sa formalne strane, ova stvar je vrlo komplikovana. Naime, sedamdeset članica UN ili nikada nije priznavalo jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda ili su povukli svoje potpise sa prethodno parafiranih, ali nikada ratifikovanih izjava.
Među tih sedamdeset su i tri stalne članice Saveta bezbednosti – SAD, Rusija i Kina. Takođe i niz značajnih aktera međunarodnih odnosa poput Indije, Indonezije, Pakistana, Turske, Izraela...
Potpis pred Majdan
I Ukrajina je u grupi država koje nisu ratifikovale sporazum. Mada, Ukrajina se izjavom podnetom sekretaru izjasnila da prihvata nadležnost Suda. Posebna zanimljivost se krije u tome što je izjava potpisana u februaru 2014. godine, tri dana pred prevrat na „evromajdanu“ i svrgavanje Viktora Janukoviča. Ako „evromajdanovci“ i njihovi sponzori nisu priznavali legitimitet Janukoviča, koliko je onda legitimna odluka njegove administracije?
Pogotovo ako se ima u vidu „slučaj Egipta“ i nepriznavanja odluka vlasti koje se konstituisane nakon svrgavanja Mubaraka. I pogotovo ako se ima u vidu da su vlasti SAD još od 2002. godine sukcesivno donosile odluke koje su štitile američke državljane od ove sudske institucije.
Nema presuda za Avganistan
Iz kancelarije Glavnog tužioca Suda još 2006. godine je najavljeno prikupljanje podataka o zločinima „savezničkih snaga“ u Avganistanu, što se nastavilo do 2008. Da li je podignuta neka optužnica? Ima li presuda? Nema ničega, jer je američka reakcija nakon tih poteza bila i te kako odlučna, čak i surova. Ako tužilaštvo ne sme da procesuira američke državljane, kakav je onda legitimitet Suda?
Sa političke strane, na nesreću Karle Del Ponte priča je još komplikovanija, toliko da je i neverovatna. Nepoznati autor na društvenim mrežama je na njen poziv u vidu komentara dodao: „Može, ako NATO tenkovi požure ka Moskvi.“
Iako napisano u ironičnom tonu, ovo je sasvim tačno. Velika suđenja protiv stvarnih ili navodnih ratnih zločinaca organizovana su ili da bi se izvršio pritisak na jednu stranu u sukobu, ili da bi pobednici kaznili poražene.
U tom kontekstu, posebno je sporna bila primena principa komandne odgovornosti i udruženog zločinačkog poduhvata, jer se tako širio prostor za najraznovrsnije manipulacije i selektivnost u podizanju optužnica.
Da li se pobednički general našao na klupi
Elem, da li je ikada neko iz neke pobedničke vojske ili političke garniture odgovarao na kakvom međunarodnom tribunalu? Neki američki general, britanski političar? Pobednici pišu istoriju!
Imajući u vidu dosadašnji razvoj situacije u tekućem „globalnom geopolitičkom lomu“, u kom je ukrajinska kriza samo povod ili instrument za preduzimanje brojnih drugih aktivnosti svih zainteresovanih strana, Vladimir Putin neće izaći iz svega kao poraženi.
U svojoj izjavi Karla del Ponte upoređuje „slučaj“ Vladimira Putina sa „slučajem“ Slobodana Miloševića, što apsolutno nije realno. I zbog toga što sada nema Haškog tribunala, sa silnim „političkim leđima“ i (ne)formalnim sredstvima pritiska, i zbog toga što Rusija nije Srbija, i zbog toga što su međunarodne okolnosti promenjene.
Karlino poređenje Putina i Slobe
Uostalom, i „slučaj“ Slobodana Miloševića se još prilikom izvođenja dokaza tužilaštva pretvorio u noćnu moru celokupne zapadne zajednice, to se ne bi moglo sakriti ni „naručenom“ i politički motivisanom presudom.
Dakle, i u radu tog moćnog Haškog tribunala usmerenog protiv rukovodstava balkanskih državica (naravno, pre svega Srbije) bilo je onoliko „rupa“ i „brljotina“. Među njima i svesno zatvaranje očiju pred podacima o „žutoj kući“ i brojnim drugim zločinima koji se nisu uklapali u iskonstruisanu političku sliku.
Prosto, Del Ponteova i družina nisu bili sposobni ni za tako nešto, sve uz golemu američku podršku. U prilog ovoj tezi ide i odluka o osnivanju zasebnog suda za procesuiranje zločinaca iz takozvane OVK! Da je Del Ponteova valjano radila svoj posao ne bi se naknadno osnivao zaseban sud!
Ne treba uopšte sumnjati kako se u „zapadnim strukturama“ razmišlja o podizanju nekakve optužnice protiv Putina. Bivša tužiteljka Haškog tribunala nije ni prva ni poslednja koja o tome govori.
Kuva se i u UN
Istovremeno, u dve rezolucije Generalne skupštine UN, a za koje je glasala i Srbija, kao da se sprema teren za to. Jeste, u obe se pominje teritorijalni integritet Ukrajine, i to u uvodnom delu. Ali se u obe pominju i humanitarna katastrofa, kršenja međunarodnog humanitarnog prava, agresija, neselektivni i neproporcionalni napadi usmereni protiv civila i civilnih objekata, i to sve kao proizvod „neprijateljstva Rusije“.
Tako se, između ostalog, priprema okvir za dalje delovanje u pravcu procesuiranja „komandno odgovornih“ i „uključenih u organizovani zločinački poduhvat“.
Međutim, ostaje otvoreno čemu bi takav korak služio i kakvi bi bili dometi tog poteza? Niti bi se iko iz ruskog rukovodstva uzbudio, niti bi se promenilo „stanje na terenu“ u Ukrajini, niti bi uticalo na globalne procese, niti bi doprinelo deeskalaciji u međunarodnim odnosima. Čak naprotiv, sve bi postalo još složenije, pošto bi se distanca između Rusije i kolektivnog Zapada povećala. U svakom pogledu.
Pogledajte i najnoviju emisiju Ljubinke Milinčić „Moj pogled na Rusiju“ u kojoj ćete saznati zašto su kineski mediji odluku Vladimira Putina o plaćanju ruskog gasa u rubljama nazvali ubistvenim oružjem protiv Zapada, zašto Rusija nikad nije primljena u NATO i šta nam je Tarkovski ostavio u nasleđe: